Poslanik SNS ocenjen kao „nepismeno nestručan“

Za skupštinskom govornicom se preti smrću, vređaju se, ismevaju i ponižavaju najugledniji predstavnici naše akademske zajednice. U tome se ističe Marko Atlagić (1949), penzionisani nastavnik Prištinskog univerziteta.

Polemike koje, uz verbalnu agresiju i vulgarnost, iz skupštinske klupe vodi Atlagić ne sadrže ni minimum akademske argumentacije i integriteta za koje se zalaže Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA).

Zbog toga smo pokušali da nađemo akademske reference poslanika Atlagića, koji samog sebe svrstava među vrhunske naučnike i predstavlja se kao vodeće ime epigrafike, heraldike, genealogije i istorijske geografije.

Da bi javnost mogla da proceni kredibilnost Atlagićevih akademskih diskvalifikacija usmerenih na profesore Univerziteta u Beogradu, ukazaćemo na reakciju na Atlagićeva naučna dostignuća od strane najkompetentnijih savremenika.

O čemu svedoče kritike Atlagićeve knjige objavljene na osnovu njegove doktorske disertacije?

U osvrtu akademika Slavka Gavrilovića, štampanom u Zborniku Matice srpske za istoriju 2000. godine (broj 61-62) na čak 15 strana, ukazuje se na Atlagićevo zapanjujuće neznanje, izmišljanje činjenica i površnost.

Podsetimo, prof. dr Slavko Gavrilović je bio jedan od najcenjenijih i najuticajnijih srpskih istoričara u 20. veku, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, redovni član SANU, autor brojnih naučnih monografija i više stotina naučnih radova, znalac više svetskih i latinskog jezika, te najtemeljniji istraživač srpske prošlosti u bečkim i drugim arhivima.

Gavrilović precizno dokazuje sve Atlagićeve promašaje, kao što su fiktivno citiranje i lažne reference, što je prekršaj prvog reda u nauci.

Čitavu knjigu i reference u njoj označio je kao „besprimeran primer aljkavosti, površnosti, neodgovornosti i, naravno, neznanja“.

Osim nepoznavanja elementarne faktografije o kojoj piše, akademik Gavrilović je bio užasnut, u svom prikazu, ne samo Atlagićevim neznanjem i nepoznavanjem osnovne literature, već i „plitkoumnošću“ njegovih zaključaka. Većinu Atlagićevih tvrdnji i zaključaka prof. Gavrilović je okarakterisao kao „neistine“, „falsifikate“, „neznanje“, „netačnosti“, „besmislice“, „nelogičnosti“, i „izmišljotine“.

Ovaj, inače, odmereni srpski akademik je svoj prikaz završio netipičnom direktnošću: „Sve u svemu: reč je o jednoj od najslabijih, najnepismenijih, najpovršnijih knjiga iz oblasti srpske istoriografije u XX veku. Ipak, s takvom knjigom Marko Atlagić je došao do doktorata. Nečuveno!“.

Da svoju reakciju ne bismo temeljili na samo jednom (koliko god vrednom) izvoru, navešćemo i kritički osvrt priznatog heraldičara Dragomira Acovića u Istorijskom časopisu knj. XLV-XLVI (1998-1999).

On o Atlagićevoj knjizi kaže: „U domenu heraldičke teorije i prakse, obim i objektivna težina stručnih grešaka i propusta daleko nadmašuju dozvoljeni, pa i zamislivi, kvantum koji bi bio primeren ili dopustiv za delo ovog sadržaja i ambicija. Poslednja, ali ne i najmanja, mana knjige dr Atlagića je nedopustivo nizak nivo pismenosti! (…) Taj problem se sastoji u odsustvu gotovo svih komponenata pismenosti: gramatike, rečnika i stila!“

Ocenjujući Atlagićevo delo kao prepuno „proizvoljnih tvrdnji“ i „nenaučne selekcije podataka“, koje karakteriše „opšta aljkavost“, Acović njegove domete po nauku u Srbiji određuje kao „tragično“.

Na kraju, pravilo je u nauci da se bezvrednim knjigama autora koji su poznatiji po političkim funkcijama nego po akademskim dostignućima ne pridaje tako velika pažnja, posebno ne pažnja vrhunskih naučnih autoriteta kakvi su akademik Slavko Gavrilović u istoriografiji i Dragomir Acović u heraldici.

NJihovo reagovanje nema za cilj da pokaže samo bezvrednost rada Marka Atlagića nego i upozorava na štetu koju objavljivanje takvih radova čini po nauku u Srbiji.

Ove reakcije ostaju kao svedočanstvo ranog otpora trendu koji je danas u uzletu – banalizaciji i obezvređivanju doktorskih teza i političkim zloupotrebama akademskih zvanja u Srbiji.

Marko Atlagić je paradigma.

Uprkos svemu, poslanik Atlagić ističe svoj naučni autoritet i vrši vulgarno verbalno nasilje nad koleginicama i kolegama u cilju gušenja kritičkih i slobodoumnih glasova u našem društvu.

Dužnost nam je da ukažemo na štetu koju nanose ovakvi istupi u Skupštini Srbije i da stanemo u zaštitu kritički nastrojenih koleginica i kolega koje ova vlast o(t)pisuje kao „kvaziakademsku elitu“, samo zato što kritikuju politiku vlasti i ne prihvataju načela neznanja, neetičnosti i bespogovorne poslušnosti.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti – MASA odlučno se suprotstavlja ovim pritiscima i napadima.

Zajedno i solidarno moramo stati na put obezvređivanju našeg rada, plagiranju i falsifikovanju diploma i zvanja, inače će se ostvariti zloslutna vizija parlamentarnih predstavnika o društvu neznanja i jednoumlja u kome neće biti mesta za one koji drugačije misle, a neće moći ni da rade na drugom mestu jer njihove diplome neće vredeti.

Srbija rizikuje da bude stavljena na crnu listu zemalja sa sumnjivim diplomama što je samo uvertira u negativno pozicioniranje naših univerziteta koji su, do sada, bili cenjeni zbog kvalifikovanih kadrova koji su izlazili sa njih.