Poslednja pesma Bitlsa i prva pesma Terminatora: Autorski tekst Dejana Hristova

Jer, sve ostalo za vas može da uradi Terminator. Ovaj, veštačka inteligencija. Zaboravljam da još uvek nije izgradila sebi telo.

Još jedan običan dan na Zemlji. Jedanaest je sati uveče, uskoro mi ističe rok za predaju teksta, a ja sedim za kompjuterom u donjem delu pižame i borim se sa sobom da budem pošten „pisac“ i ne koristim ChatGPT program, da sroči ovaj tekst umesto mene. Ni kao klinac nisam voleo da mašine pobede u „Terminatoru“, pa neću ni sada da dozvolim da me zameni neki bedni algoritam. Hajde da probam ovako (čuje se fino pucketanje, dok jagodice prstiju padaju na belu tastaturu mog Apple računara)…

Kada se ovih dana zavrteo novi spot Bitlsa za pesmu „Now and then“, shvatio sam da je Lenonova udovica konačno uspela. Poput Švarcenegera u drugom delu čuvene filmske franšize, i Joko Ono se iskupila čovečanstvu (u njenom slučaju za rasturanje čuvenog benda), tako što nam je poklonila sve zaboravljene pesme Bitlsa.

Nakon Lenonove smrti Joko je dugo čuvala njegove kasete sa nezavršenim demo snimcima iz 70-ih godina prošlog veka, jer Ono nije htela da ih da (znam, i vi možete da čujete Andriju Miloševića kako aplaudira na ovu foru). Da li je početkom devedesetih možda odgledala „Terminatora 2“ i shvatila da i negativci imaju jednu šansu za pokajanje, verovatno nikada nećemo saznati; tek, 1994. ona je predala Polu Makartniju sve audio trake na kojima je Lenon radio (tu se nalazila i „Free as a bird“, da se podsetimo), ali tehnologija nije bila dovoljno razvijena da odvoji njegov glas sa audio zapisa od klavira, a dodatni problem pravilo je zujanje koje se na pesmi „Now and then“ čulo u pozadini. I tako je traka sa tom pesmom završila u fioci. Kada je u međuvremenu još jedan član benda preminuo (čuveni DŽordž Harison), činilo se da je to kraj njihove muzike.

Sudbina je htela da režiser Piter DŽekson radeći na dokumentarcu „Get Back“ o Bitlsima razvije sa svojim timom tehnologiju koja je pomoću algoritma kompjutera mogla da razdvoji sve komponente muzičkog dela – vokal, bubnjeve, gitaru, klavir – i razvrsta ih u posebne snimke. Preostali članovi Bitlsa (Makartni i Ringo) su shvatili da će konačno moći da završe pesmu, koja je među fanovima već dobila titulu „Poslednja pesma Bitlsa“. I naravno da je Piter DŽekson dodao na to i spot, u koji je opet putem veštačke inteligencije uglavio i dva preminula člana kako na ekranu igraju, mašu i sviraju gitare… Zamišljam Joko Ono kako gleda spot, sa čašom vina u ruci i neizgovorenom mišlju na usnama: „Eto, opet sam ih okupila. Srećni sada?“

Ostalo je istorija.

Ili je možda budućnost. Jer, kada sam počeo da čitam vesti pre neki dan, u glavi kao da sam začuo eksplozivne bubnjarske taktove „You could be mine“ grupe Guns N’ Roses. Dok sam prelazio preko uobičajenih političkih brljotina, zaustavio sam se na jednom naslovu, baš u trenutku kada mi je vrištavi glas Eksl Rouza naelektrisao dlačice na potiljku. Tekst iz novinskog članka je glasio ovako: „Robot ubio radnika: Pobrkao ga s kutijama hrane, smrskao mu lice i grudi.“ U komentarima je stajalo ono što je svima bilo na pameti: „Počelo je…“

(Ja sam bio malo poetičniji, i kao radni naslov ove kolumne sročio: Terminator ante portas; šteta da propadne, pošto sam u međuvremenu dva puta menjao naslov, ostaviću ga ovde, za sve mame koje hoće da plaše svoju decu).

Razvoj veštačke inteligencije se odvija mnogo brže nego što smo očekivali. Zbog siline kojom je ušla u naše živote i zaokupila pažnju čovečanstva, pojam „AI“ je proglašen i za reč godine u čuvenom Kolinsovom rečniku (Artificial Intelligence, prim. prev.).

Međutim, vodeće tržišne pozicije i profit su ono čime se tehnološke kompanije rukovode, ne humanizmom i renesansom, te je opravdan bio zahtev nekih fizičara i preostalih velikih umova da pauziramo na šest meseci razvoj sistema AI. Sa tim se slaže i Ilon Mask, i upravo tu zajedno doživljavamo prosvetljenje, moj čitaoče, dok Sleš cepa besnu solažu u pozadini… Jer, ako jedan ekscentrik i hiroviti bilioner poput Maska, koji je svom detetu dao ime „X Æ A-XII“ i otkupio Tviter samo zato što je počeo da ga nervira, a onda kao novi vlasnik napisao tvit: „Sledeće kupujem Koka- Kolu, kako bih vratio kokain u nju“… Ako od njega na žurci čujemo: „LJudi, moramo malo da usporimo“, trebalo bi da se istog trenutka pogledamo u ogledalo, obrišemo povraćku sa košulje, sednemo u taksi i odvezemo se pravo u budistički hram, da učimo zajedno sa pticama o tantri i vežbamo samospoznaju.

Činjenica da je prošlo već godinu dana od uvođenja najpoznatijeg AI programa, ChatGPT-ja, a da nemamo nikakav ozbiljniji nadzor nad ovim sistemima, niti jasno definisane međunarodne regulative, govori nam više o problemu koji imamo sa AI nego ceo ovaj tekst.

Postoje tri stvari za koje nas naučnici u području razvoja AI upozoravaju da se ne bi smele dogoditi: 1. naučiti AI da sam piše kodove (štikliraj ga, matori, to ti je završeno) 2. povezati AI na otvoreni internet (rešeno ti je i to, ništa ne brini) 3. da ne učimo AI ništa o ljudima, odnosno o ljudskoj psihologiji i kako manipulirati njima (poslužili smo mu ljudski mozak u koktel čaši, sa sve kišobrančićem i noseći havajsku košulju). Kao da iz udobnosti svoje fotelje gledate neki apokaliptični film i sve vreme mislite: „Nemoguće da su ljudi toliko glupi i da će dozvoliti da ovo sranje ode predaleko…“ Pa, izgleda da jesu. Jer ovo jeste samoubilačka trka čovečanstva koja se nastavlja, dok neko prvi ne izgubi kontrolu nad AI-jem.

Život imitira umetnost, kažu. Tako je i DŽejms Kameron, režiser filma „Terminator“, izjavio: „Upozorio sam vas još 1984, momci, ali vi niste slušali.“ Meni su krenuli žmarci niz kičmu, kada sam u jednom intervjuu juna meseca slušao Švarcenegera, kako sa lošim germanskim naglaskom izgovara: „Terminator je postao realnost“.

Možda se sa pravom postavlja pitanje: što će nama inteligencija veštačka, kad ni one prirodne dovoljno nemamo. Već sada ljudi rade za minimalac, a roboti pišu poeziju i slikaju. Kako razvijati veštine, kako ćemo dobiti neke buduće pisce, recimo, ako klinci danas ne koriste mozak, ne stvaraju sinapse i razvijaju maštu, već samo zadaju ChatGPT-ju: „Stranac“ A. Kamija kao metafora ljudske otuđenosti, napiši mi sastav na tu temu sa 800 reči; i dobiju za par sekundi tekst koji im garantuje odličnu ocenu (dobro, i zaglupljivanje mozga, ali šta da se radi). Kako će neko živeti od razvoja svoje umetnosti, ako ga pre toga kompletno zameni kompjuterski algoritam? Na stranu to što se ovde ne radi ni o kakvom virtualnom stvaraocu, već o klasičnom plagijatoru, samo dobro utreniranom da ga ne prepoznaju… Jer, kako jedan drugi režiser, Majkl Bej, reče: „Veštačka inteligencija ne stvara ništa. Ona samo imitira. Jedino što može da stvori je gomila lenjih ljudi.“

Kad jednog dana budemo naučili mašine da budu bolje od nas, da za par minuta i bez pardona pokupe naše mukom sticano viševekovno znanje, lako se može desiti da završimo kao u Matriksu – popijemo pilulu i opustimo se, dok AI završava sve umesto nas. Ali razmislite da li bi to, zapravo, označilo početak naše deevolucije. Postoji tu još jedan problem… Ko će onda kontrolisati mašine – da li one rade sve u interesu ljudskog roda? Ili što bi u mom omiljenom stripu rekli: „Ko će nadgledati nadzirače?“

Iako postoji jaka paralela sa pričom iz „Matriksa“, između redova se nazire i jedna značajna razlika. U scenariju filma smo mi „kao“ potrebni mašinama. Ne verujem da će i u stvarnosti to biti slučaj.

Bliži se ponoć, pa da filmofilski privedemo kraju, referencom iz čuvenih „Avengersa“. Naime, u jednom od Marvelovih filmova veštačka inteligencija po imenu Ultron ima u svom osnovnom kodu direktivu da zaštiti planetu Zemlju od svih pretnji, domaćih i stranih. Nakon što napravi sebi telo od metala i poveže se na internet, Ultron za manje od minuta prelista celokupnu istoriju ljudske rase i dođe do nedvosmislenog zaključka – da smo mi najveće štetočine, i večita pretnja miru na Zemlji, tako da on mora sprovesti genocid i cela ljudska rasa mora da izumre.

Ostaje nam da se nadamo da život, bar ovaj jedan put, neće imitirati umetnost.

P. S. Nećete čuti Ganse u pozadini našeg filma, kada Terminator konačno bude zakucao na vrata. Biće to melanholična pesma Bitlsa pod nazivom „Now and then“.

Autor je lekar internista iz Niša

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.