Poslednja Zvezdina šansa

 U stvari, čitava Zvezda ličila je po mnogo čemu na šampiona Zambije. Ostvaruje se izgleda ona agitpropovska parola iz akcijaških pesama šezdesetih godina prošlog veka, u vreme stvaranja Pokreta nesvrstanosti: „Nisu nama više stranci – naša braća Zambijanci“.

Manimo se međutim šale i komike, jer u pitanju je propast nekadašnjeg velikana ne samo našeg fudbala (sa malim nijansama sve se odnosi i na Partizan). To propadanja traje, a sve tzv. demokratske vlasti Srbije, do ove današnje, nojevski zabijaju glavu u pesak i poput ona tri japanska majmuna mudrosti, ne vide, ne čuju i ne znaju ništa o tome. Mogla je Zvezda uz malo više sreće i da prođe Ludu šumu a zabluda bi i pored toga ostala. A zabluda je da ovakva današnja Zvezda, može ponovo da sija na fudbalskom nebu Evrope.

Početkom jula, dakle pre nego što Zvezda krenula u pretkvalifikacije za Ligu šampiona, napravio sam letnju Sportsku galaksiju pod gornjim naslovom (može se videti na youtube kanalu), u kojoj sam ponovio sve ono što objektivni i pravi prijatelji fudbala vide i znaju: Zvezda je, kao i čitav srpski klupski fudbal u debelom civilizacijskom zaostatku za Evropom, tako da Zvezda nema nikakvu šansu da ponovo bude evropska.

Nedefinisana i neuređena država znači da je i njen fudbal isti takav. Naši fudbalski „mudraci“, posle raspada bivše velike države i njene isto takve fudbalske lige, niti su hteli niti su znali da fudbal reformišu i prilagode ga novim nesocijalističkim uslovima i prevelikom teritorijalnom debalansu. Zadržali su potpuno isti sistem, samo što su sada umesto splitskog Hajduka, zagrebačkog Dinama, sarajevskog Želje, Veleža, Rijeke, Vardara, rivali Zvezdi i Partizanu postali nižerazredni Pećinci, Surdulice, Banatski dvorovi, Bežanije, Borče i ostale Ovče. Nema tog fudbalskog maga u svetu koji bi u takvoj konkurenciji i takvom ambijentu stvorio tim za Evropu. Kad se toj imitaciji profi fudbala i tom lažnom takmičenju u kome pobeđuju samo Partizan i Zvezda, dodaju „ratničke čete“ njihovih nekadašnjih navijačkih armija koje su sa tribina oterale sve prave prijatelje fudbala širom Srbije, eto prave „laže i paralaže“ u kojima egzistira srpski fudbal.

Zvezdina poslednja šansa da se izvuče iz ponora dužničkog ropstva u koji je počela da tone, odnosno da se privatizuje, propala je 2009. godine. Tada je predsednik bio bogati srpski Amerikanac ili američki Srbin, Dobrivoje Tanasijević- Den Tana. Ostaće upamćen kao prvi i jedini predsednik u istoriji Zvezde koji je klubu dao više od milion dolara sopstvenog novca da bi se zaustavilo propadanje i krenulo u finansijsku stabilizaciju. Bio je čovek sa najvećim ugledom i poznanstvima u svetskom i evropskom fudbalu i želeo je da uspostavi pravila funkcionisanja po uzoru na najjače klubove Evrope. Proveo je više nedelja u gostima kod svog prijatelja, tadašnjeg predsednika Barselone Laporte i do detalja proučio organizaciju velike Barse.

U realizaciju plana zvanog „Zvezda kao Barselona“ krenuo je od prve tačke, tj. od statusa navijača. Tu je i završio svoju misiju. Jer, čačnuo je u „Osinje gnezdo“ zvano Delije. Iza tog navijačkog udruženja građana kriju se (u stvari to je pogrešna reč jer se ne kriju) ostaci nekadašnje Arkanove paravojske koja se u ratu koji Srbija zvanično nije vodila, borila za spas Srpstva. A potom parapolitička organizacija, zadojena pravoslavljem i posvećena parolaškoj „odbrani“ Kosova na svakoj Zvezdinoj utakmici. Te i takve „Delije“, najpre su pretnjama primorali Den Tanu da podnese ostavku a potom su okupirali klub i uzurpirali pravo upravljanja Zvezdom. Pod sloganom „primena Barseloninog modela“ oni donose nov Statut i u njemu sebe proglašavaju formalno – pravnim vlasnicima Zvezde, napisavši od reči do reči:…“Crvena zvezda je klub svih njenih članova (koji imaju člansku kartu)i koji upravljaju klubom preko Skupštine,Upravnog odbora i drugih organa“…

Den Tanu su primorali da podnese ostavku jer im je ukinuo pravo da prodaju ulaznice za severnu tribinu stadiona koja nosi njihovo ime. To je dokaz da nije reč ni o kakvim Delijama, već o običnim mangupima koji ne žive za Zvezdu već od Zvezde i koji uživaju neverovatne privilegije, stečene u raznim poslovima odrađenim za bezbedonosne službe. NJihova moć je tolika da su i nekadašnjeg Deliju, a današnjeg premijera Srbije, primorali da povuče reč o privatizaciji Zvezde i Partizana (što je usluga Grobarima), izjavom: „Nemam snage da privatizujem Zvezdu i Partizan“.

Zbog svega rečenog priča o nekakvoj novoj evropskoj Zvezdi čista je zabluda i iluzija. A ljudske iluzije ne možete izvaditi i odbaciti kao bolestan zub. Oslobađanje od iluzija je spor i dug proces, jer one se u ljudskim dušama polako krune i venu. Zato ćemo o Zvezdi priče kao što je ova pričati još dugo, dugo…

Autor i urednik emisije Sportska galaksija na Jutjub kanalu