Poslednji dani u otključanoj ludnici

Naš dvor je veoma „uspešan“i „napredan“. Proizveo je, unajmio, izvajao je, male i velike, krupne, patetične, tužne, razdragane dvorske lude kroz čija usta govori car. Brojnost im je zadivljujuća. Dvor je postao kuća dvorskih luda. Onda se ni naš dvor ne može više tako zvati. Kada su u dvoru dvorske lude u većini, dvor postaje ludnica.

Ali naša ludnica je „dobra“, „kvalitetna“, demokratska ludnica. Za razliku od onih klasičnih, naša ludnica je otključana. Dvorske lude slobodno šetaju, osvajaju prostore.

Kome se u našoj ludnici ne sviđa, kroz otključana vrata može da ode i napusti suživot sa zlatoustim dvorskim ludama. Može slobodno da ponese znanje, profesiju, talenat. To je „sloboda“. A i šta će nam takvi.

U našem dvoru očas se nadomeste oni sa znanjem i to stručnjacima sa zvaničnim diplomama sa fakulteta koji su sa zvaničnim potvrdama. Da su „kvalitetni“ potvrđuje i činjenica da fakultet završe za dve godine. Oni su“pametniji“ i brži. Stiču doktorske titule sa doktoratima u kojima su podaci i tvrdnje već proverene u nekoj ranijoj dobijenoj oceni kvaliteta. Sve je efikasno i delotvorno u proizvodnji modernih stručnjaka. Stari su nepotrebni.

A oni koji ne pripadaju krugu zlatoustih, koji „zastarelo“ vode borbu protiv plagijata, nepostojećih fakulteta, ili je dovoljno samo da započnu borbu za dijalog o problemima, zlatousti ih označe „ubicama“, „osvedočenim lopovima“, „lažnim akademicima“,“autoplagijatorima“. Profesor postaje „roka mandoljina“, a akademik se skenira u ličnom životu, da građani „uživaju“ u nepodobnosti tih drugačijih koje treba oterati ili bar ućutkati. A zlatousti će preneti i poruku šta se dešava onima koji žele da omoguće da dvor bude dvor, a ludnica da bude ludnica.

Mogući predsednički kandidati postadoše „ubice“, „lopovi“, „narkomani“, „plaćenici“ i to strani.

Sudije koje imaju svoj stav i mišljenje postaju stalna tema dvorske svite koja ocenjuju njihov rad, stručnost, nalažu njihovo uklanjanje. NJihova usta sprovode govor cara. A oni koji u ime države treba da tuže, ako su nevidljivi imaju čast da su deo svite. Oni koji nešto govore, koji ne prihvataju ulogu zlatoustog, opštim konsenzusom proglašavaju se delom mafije, i oni su plaćenici, u svakom pogledu sumnjivi i zreli za izopštenje.

Uostalom na njihova mesta izabraćemo nove, provereno „kvalitetne“. Svita će obavestiti narod da stare treba skloniti jer su na prislušnim merama zbog „učestvovanja u kriminalu“, jer su članovi upravnih odbora partija, jer su sami sebe predlagali za nosioce vlasti. Te podatke ima samo kraljeva svita, niko više. Niko ne reaguje odakle im to pravo. Ko nas može slušati, pratiti, ocenjivati, smenjivati. Car brine o narodu i državi kroz usta dvorskih luda, možda tu leži osnov korišćenja ovih prava. A i narod se svikao da je to normalno.

A protiv cara se ne sme. Naš dvor to ne dozvoljava. Naslovne strane novina, pitanja novinara, misli koje su možda negde skrivene, postaju sredstvo „atentata“ na cara. Protiv onih koji upotrebljavaju takva sredstva mora se u našoj „slobodnoj“ zemlji boriti, mora im se suditi, u sudu, ili na ulici, u medijima, opštim linčom.

A zna se kako se dokazuje nevinost onih u koje se sumnja, pa i cara. Podnošenjem krivične prijave nevidljivima koji će dokazati nevinost svih dvorskih luda, pa i cara. A narodnim „neprijateljima“ uzbunjivačima, akademicima, profesorima, sudijama, tužiocima, ponekim novinarima i ostalima koji nisu ušli u red dvorskih luda sudiće se u skupštini, medijima, televizijskim debatama jednomišljenika. Sudiće i sami sebi utvrđujući ko je“kučka“, „lažov“, „neznalica“, „plaćenik“. Sa utvrđenim autoritetom zlatousti će ponekom zapretiti javnim silovanjem, nekima koji ne znaju da govore srpski bez naglaska obećaće da će biti udaljeni sa posla, bez želje da vrše diskriminaciju. Ti nacionalno različiti su sami svojom nacionalnom pripadnošću odgovorni što su medicinski radnici, profesori i u našoj zemlji svita tvrdi da im to ne pripada.

U otvorenoj ludnici policiju će da čuva plaćeno privatno obezbeđenje. Planove trgova, procenu kvaliteta radova, ekonomsku opravdanost vršiće jedan – sveznajući.

Da li dvorske lude zbore careve misli po ličnoj želji ili nalogu? Šta kažu zakoni, Ustav? Šta kažu svi nadležni za vladavinu prava, podelu vlasti? I u forenzičkom smislu medicinska nauka nije dala odgovore na pitanja da li je otvorena ludnica u kojoj živimo od interesa za pravni sistem.

Kad narod izabere nekog novog cara koji neće da govori kroz usta dvorskih luda, lude će da se razbeže, a dvor će postati dvor. Ustav i zakoni će da važe jednako za sve, a ludnica će da zaključa svoja vrata.