Zoran Đinđić: foto Stanislav MilojkovićPrema rečima premijerke Ane Brnabić, predsednik Aleksandar Vučić nas je odbranio na skupu u Granadi na kom su učestvovali lideri članica Evropske unije i lideri koji pripadaju evropskom političkom prostoru.
Nisam baš siguran da su kriterijumi prilikom slanja poziva za učešće baš odgovarajući, ali eto prilike da se u direktnom kontaktu postigne rezultat među vekovnim i mrskim neprijateljima kojima ćemo se pridružiti kad ispune sve naše uslove da im se mi, avangarda u svakom pogledu od političkog do ekonomskog i kulturnog, pridružimo. U međuvremenu, dok taj trenutak ne dođe kojim će biti ispravljene sve nepravde koje su kroz istoriju učinjene nebeskom narodu čistog obraza i ruku, potpuno bezgrešnom, naš će nas predsednik nadčovečanskim naporom spašavati od sankcija i sopstvenih brljotina koje nije uspeo na vreme da prikrije.
No, i nije to neophodno, ogroman propagandni aparat plaćen novcem građana Srbije i onih koji nikako ne bi hteli biti akcionari u tom preduzetništvu, već će naći način da svaku brljotinu, pogrešne planove i sve ostale objektivno poraze predstavi kao pobede i to manje-više istorijske. I nije to pojava skorašnja, setite se samo kako smo pobedili NATO i posle redno kukamo do dana današnjeg o toj nepravdi u kojoj smo, jelte, izvojevali pobedu.
Davnih je dana streljani premjer, jedini političar državničkog kapaciteta i to ne u lokalnim no u svetskim okvirima, Zoran Đinđić, objasnio zašto i kako ljudi poput Miloševića ili aktuelnih nastavljača te tehnologije vladanja koja neminovno vodi u poraženost sve busajući se u junačke grudi i odbranu dostojanstva u glođanju korenja ili mesne prerađevine bez trunke mesa, opstaju na vlasti tako dugo protivno logici i zdravom razumu. Nikada uspostavljen sistem merenja rezultata i samo rezultata nečijeg delovanja a ne merenje motiva i dobrih namera. I tako od zločinca Miloševića pa do danas imamo parazitsku klasu političara poraznih rezultata ali sve bolji od boljega u ljubavi prema srpskom narodu, patriotizmu i državotvornosti. Od te silne državotvornosti na svim stranama od ove države uskoro neće ostati ni kamen na kamenu.
No, poslušajmo Zorana Đinđića što su propustili i propuštaju da i dan danas čine u Demokratskoj stranci iz meni nepoznatih razloga, pa izmerimo rezultate državotvoraca, patriota i sličnih nosilaca politike krvi i tla upravo na tom terenu teritorija i srpskog etniciteta. Dakle, od potpuno sumanutog odbijanja plana Z4 koji je nudio Srbima u Krajini autonomnu oblast u Hrvatskoj do iseljavanja Srba iz Krajine nije prošlo puno. Odbrani ih on i njegovi pomoćnici budući državotvorci sve lupajući se u junačke grudi sa udobne udaljenosti i u priličnom komforu. No nije to bilo dosta sluđenom narodu srpskom da se zamisli i okrene budućnosti, pa je ista politika nastavljena na Kosovu sa nepromenljivim uspehom.
A rezultati pokazuju da tamo gde Srbe brane srpski državotvorni i patriotski političari (čitaj radikali, SPS i još poneki lideri fantomskih i DB stranaka) Srba više nema. Tako imamo masovne grobnice Albanaca po Srbiji i sve manje Srba na Kosovu. Rapidno im se smanjuje broj iz godine u godinu. A da li je moglo drugačije?
Da, i potpuno je jasno da devedesetih Srbija i većina naroda nije, iz meni potpuno nejasnih razloga, krenula umesto u demokratiju u autokratiju i odbranu jednog propalog ideološkog sistema oličenog u KGB Sovjetskom Savezu da bi sve na ovom našim prostorima bilo drugačije. Ali j*beni „Živorad“ Borislava Pekića ako ne dobije sve kao da nije dobio ništa (ne poznaje kompromis). A mi se već trideset godina preporučujemo za ništa osim, naravno, ukoliko parizer ne računate u nešto. A Zorana Đinđića i njegovog odnosa treba se setiti češće no samo 12-og marta. Kao i rezultata nacionalista, tzv. patriota i državotvoraca. Možda pomogne.
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
