Postaje mi simpatičan Goran Vesić

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Malo kradete fore od Zorana Kesića, osim ako dotični ne piše za Danas pod pseudonimom.
   Biti duhovit nije baš laka rabota.

2. Duhovitost bi trebala da poseduje lični pečat, jer iz nje proizilazi nešto što je u dubokom kontekstu ozbiljno. Vi pokušavate da zvučite poput kombinacije Draže Petrovića i Zorana Kesića… Narativ mora biti jedinstven, a bože moj, i da se mazne nečija fora – nije strašno.

3. I u šali i u zbilji, mislim da grešite u pogledu Vesića.
   To je jedini čovek u vrhu SNS koji ima herca, empatije i sposobnosti uočavanja i ispravljanja nakaradnih događaja i pojava.
   Znam da mu ovo ne ide u prilog, ali je istina.

4. Da strpljivo sačekamo još jedno 500 osvrta i razrada „momenta nadahnuća“ aktuelnog gradonačelnika?! Blago ovakvim profilima poput autora ovog članka sa „težinom života“ za kakvu se s pravom može reći „imali su se rašta i roditi“. Šta im drugo i lepše od srca poželeti osim da se sličnom „kompleksnom problematikom“ i dalje zanimaju u svom konstantnom dolce vita stanju.

5. Nakon nekoliko pročitanih napisa depresivne sadržine, napokon i jedan koji me je od srca nasmejao. I po stilu i po duhovitosti, ovaj tekst kao da je pisao Efraim Kišhon.

6. Jel to taj Vesic koji je bio zamenik gradonacelnika Djilasa koji je BTW. bio najblizi saradnik Djindjica koji ga je i doveo u Beograd kao istaknutog clana DSa?

7. Dzaba farbanje spolja ,kad u vecini autobusa,trola,tramvaja nema kanti za otpatke sipke se klate a prozori musavi kako spolja tako i iznutra.

8. Duhovito. Samo se zaboravlja da nije fora u boji nego da treba nekome iz SNSa da se namaknu pare za farbanje autobusa. Nije to mala suma

9. Ne tupite, tekst jeste duhovit i lepo napisan.