Postajem robotsko biće

*Svih ovih godinu dana zvone mi reči Borisa Dežulovića: "Roditelji bićete sretni da vam kćerke sa fakultetima rade kao sobarice po evropskim hotelima"* Prvih meseci prala sam sudove u restoranu i nije bilo lako, stajanje mi udarilo na kičmu i trombozne noge

Pismo Beograđanke sa hrvatskim državljanstvom na privremenom radu u Berlinu

Sanja Nikolić09.08.2016. 10:26

Povratak na text

Ostavite komentar Odustani od odgovora

zena kaže:
9. avgust 2016. u 11.33
Neki odu sa Balkana, ali Balkan ostane u njima. Takva im je i priča o "drugarici i robotima". Balkanska.
Dragoljub M. Radojević kaže:
9. avgust 2016. u 14.56
Kada sam prvi put otišao u Nemačku ( tada Zapadnu) 1981. god. video sam svu bedu življenja nas, naviklih na drugačije odnose i ponašanja, u uslovima ,,vrednosti napredne Evrope" i., zgadilo mi se! Oni su već tada bili robotizovani; rad celodnevni od ponedeljka do petka; u petak veče po malim krčmama davili su se u pivu i kobasicama, subotom se treznili, nedeljom bicikle i čamce na ledja pa na rekreaciju , ponedeljak ,,Jovo- nanovo".Danas, vidim nije se promenilo- gore je! I., pitam se: ,,Zašto naši ljudi kada odu tamo, po povratku na odmor ovde, lažu?!" I., znam; da regrutuju nove naivce da im tamo bude lakše; da ne budu sami! Vama, hvala na iskrenosti!
neka kaže:
9. avgust 2016. u 21.26
a kaze se i na njemackom: tko ima kolege, ne treba neprijatelje.
Iskrena kaže:
11. avgust 2016. u 20.00
Meni se cini da si ti ljubomorna na tu "drugaricu". I ja zivim godinama u inostranstvu i mogu odmah da prepoznam tipove kao sto je "filozofkinja", kvazi intelektualce kojima smeta uspjeh ljudi iz svoje zemlje, pa im spocitavaju spijunstvo ili ostala nepostenja, a ne mogu da podnesu njihov uspjeh. P.S. Pazi se sebe i nauci njemacki ako mislis dalje da doguras od korporativnog robota, jer ce ti to sa tvojim kvalifikacijama biti i najveci domet u Berlinu.
migrant kaže:
15. avgust 2016. u 02.39
Proces integracije u novom okruženju uključuje probijanje sopstvenog komfora, pogotovu ako još dodatno postoji govorna barijera. Često to znači da je čovek primoran da se radi nešto što mu je "ispod časti". Nekima je traženje finansijske pomoći osećaj prosjačenja ali sa tim moraju da se izbore da bi preživeli. Kada čovek dobije šansu da radi, problemi se adaptiraju novoj situaciji, tako da motivišu čoveka da se dalje razvija i unapredi. Zavist, ljutnja, kritika i negativne misli samo otežavaju proces integracije (i generalno života). Zato ti, draga Sanja, preporučujem da za posao, za koji si plaćena, budeš zahvalna, da ga savesno odradiđuješ i najbitnije da se posvetiš sebi i sopstvenim problemima. Želim ti puno uspeha!