Foto: Beta/ Milan Obradović„Ja sam danas mojima u Pošti rekao, a rekao sam i za medije, ja tom čoveku dugujem sve u u životu, što sam politički i profesionalno uspeo“, rekao je, između ostalog, Zoran Đorđević, v.d. direktora Pošte Srbije (bio državni sekretar u tri mandata, ministar odbrane, ministar rada itd.) novinarima u PTT muzeju, 2. novembra ove godine (osmog dana po obustavi rada dela zaposlenih u poštanskom sistemu) odgovarajući na pitanje da li su zbog obustave rada u nekim poštama angažovani ljudi izvan Pošte Srbije kako bi na vreme dostavili Vučićeva pisma penzionerima, ali ovom izjavom nije prokrčio put ka rešenju obustave rada u ovom preduzeću.
Inače, Đorđević je pre oko tri meseca najavio svoj odlazak iz ovog preduzeća, od 1. novembra ove godine, zbog postavljena na mesto ambasadora u Sloveniji.
Tada nije ni slutio da to može da mu se „izjalovi“ nekim dešavanjima u poštanskom sistemu, a posebno ne zbog spontane obustave rada od 24. oktobra, koju ne vode sindikati već zaposleni u osnovnim tehnološkim delatnostima (dostavljači, šalterski radnici i dr.) jer su im sva obećanja o „svetlijoj poštanskoj budućnosti i popravljanju socijalno-materijalnog položaja“ prelila čašu trpeljivosti.
Đorđević je ovu obustavu odmah proglasio za politički motivisanu, nezakonitu i pokušao da je „uguši“ uz pomoć jednog nereprezentativnog i dva reprezentativna sindikata, od kojih je jedan ekspresno nastao pod njegovim okriljem.
Ovaj sindikat je za samo oko dva meseca od osnivanja postao reprezentativan, sa „pridobijenih“ 2.260 članova, ali uz „pomoć“ rukovodioca i šefova organizacionih delova u poštama koji su delili pristupnice i „lobirali“ za njega, tako što su zaposlenima „predočavali“ šta sve može da im se desi u radnom procesu ukoliko se ne učlane u njega.
Taj sindikat danas pruža najveću podršku svom mentoru za sve poslovne odluke, osuđuje svaki pokušaj obustave rada kao načina za poboljšanje radnih uslova i materijalnog položaja radnika u tehnološkim delatnostima.
Kako su zahtevi učesnika u obustavi rada (povećanje broja radnika, povećanje plate od minimalno 30 odsto, prekid „tihe“ diskriminacije prema zaposlenima i zvanične garancije od Vlade Srbije da će zahtevi biti ispunjeni) sve više dobijali na podršci i masovnosti, tako su i metode suprotstavljanja Zorana Đorđevića ovoj pojavi postajale raznovrsnije, od pozivanja na dogovor u bilo koje vreme, otvorenih upozorenja za posledice nezakonite obustave rada (otkaz ugovora o radu, premeštanje u druge udaljenije pošte, obustavljanja zarade za dane kada nisu radili i dr.) pa sve do ekspresne ponude 11 dana od protesta: veće plate za dostavljače i do 40 posto, ali kroz dopunski rad za Privredno društvo Post Pro doo Beograd, koje je prema podacima iz APR-a osnovano 27. aprila prošle godine, na adresi sedišta Pošte Srbije, Takovska 2 u Beogradu. Delatnost ovog privrednog društva je posredovanje u prodaji raznovrsnih proizvoda a zakonski zastupnik i direktor je Spasenija Ožegović, bivša direktorka u Pošti Srbije. Obveznik je mikro pravno lice i ne podleže reviziji.
Ukoliko bi dostavljači prihvatili predlog da dopunski rade za ovo privredno društvo, po obećanju Đorđevića mogli bi da umesto 55.000 dinara, koliko sada imaju, zarade i do 75.000 dinara, ali pod uslovom da npr. radnik u Beogradu ispuni normu i dostavi 90 pošiljaka dnevno na kućnu adresu, jer će se po novom cenovniku ta usluga smatrati luksuzom.
Najavio je izradu još dva cenovnika, za usluge preuzimanja u pošti i preuzimanja u paketomatu, kao i reorganizaciju i analizu rejona i zapošljavanja novih radnika na određeno vreme (tehničari, poštari i vozači) pozivom sindikatima da što pre vrate radnike na posao jer ne želi da upotrebi najnepopularniju meru, davanje otkaza kao poslednje opcije. Sve predložene mere i aktivnosti na njihovom sprovođenju utvrdio je sa delom rukovodstva i poslovodstva 4. novembra ove godine, objavio ih na društvenim mrežama i sajtu Pošte Srbije, a u formi odluke stupile su na snagu danom donošenja, 7. novembra 2023. godine, kada je na konferenciji za medije rekao da su svi zahtevi radnika ispunjeni, da je postignut dogovor i da neće biti revanšizma prema radnicima koji su učestvovali u obustavi rada.
Iako je ova ponuda verovatno doneta uz pristanak Vlade Republike Srbije, kojoj nikako ne odgovara bilo kakav štrajk i pobuna protiv „blagostanja“ u javnim preduzećima u vreme kada su raspisani parlamentarni i lokalni izbori za 65 gradova i opština u Srbiji, jer kao model može da „povuče nogu“ i za slična dešavanja i zahteve, ipak izostala je njena garancija, bez koje spontana obustava radnika neće prestati, pa je 8. novembra u večernjim satima, nakon zajedničkog sastanka sa Nadzornim odborom, izvršnim direktorima, direktorima funkcija bezbednosti, kadrova, unutrašnje kontrole i tri sindikata, sa kojima se i do sada bezuspešno sastajao u pokušaju da se nađe izlaz iz ove situacije, da se odmah pošalje pismo Ministarstvu informisanja i telekomunikacija za održavanje sastanka sa delegiranim predstavnicima radnika u obustavi, na kome bi prisustvovali predstavnici sindikata i poslovodstva.
Radnici više ne veruju praznim obećanjima, već čvrstim garancijama Vlade i traže da se sredstva za povećanje zarada obezbede kroz povećanje mase za ove namene i koeficijenata za obračun plata (tvrde da im je poslodavac zakinuo i dosadašnje zarade) a ne kroz dopunski rad u Post Pro-u, i kako su više puta isticali ne žele da o svojim zahtevima pregovaraju već da se oni ispune.
U najnovijem zahtevu Vladi RS zatražili su i smenu Đorđevića jer mu je odavno istekao mandat. Inače, višegodišnje upropašćivanje Pošte Srbije traje od uvođenja višepartijskog sistema jer služi kao „plen“ za podmirivanje partijskih kadrova na osnovu koalicionih sporazuma pobednika na izborima.
Zbog takvog vođenja ovakvog veoma složenog i važnog sistem za državu, privredu i građane, „prokockane“ su pare u prethodnom periodu od Telekoma Srbije koje su se slivale u kasu Pošte Srbije po osnovu zakupa prostora od ovog akcionarskog društva, nakon što se 1997. godine odvojio od JP PTT saobraćaja „Srbija“.
Prihod od zakupa je u početku iznosio i više od polovine prihoda Pošte Srbije po osnovu poštanskih usluga, a predviđeno je bilo da se namenski troši kako bi se nakon dvadesetogodišnjeg isteka ugovora sa Telekomom Pošta potpuno osposobila da „živi“ od svojih usluga.
Slična sudbina je i od para koje su se slile u budžet Pošte Srbije po osnovu prodaje objekata društvenog standarda, hotela i odmarališta na Zlatiboru, Kopaoniku, Bečićima.
A gde su sve pare Pošte Srbije „odlazile“ možda najbolje ilustruju izjave Milana Krkobabića i Aleksandra Vučića na otvaranju Regionalnog poštansko-logističkog centra u Zemunu, 2014. godine.
Pošta Srbije je, rekao je tada Krkobabić, direktor ovog javnog preduzeća, profitabilno preduzeće koje pokazuje visok stepen društvene odgovornosti, pa će u budžet Republike ubacivati znatna sredstva i ići korak napred u sferi informacionih tehnologija, dok je Vučić, sa pozicije predsednika Vlade RS, poručio da će Pošta Srbije, kao i sva javna preduzeća, morati ubuduće da izdvaja više novca u budžet RS, odnosno 70 posto svog prihoda.
„Država je osnovala javna preduzeća da bi mogla da podmiri potrebe prema svima i da investira u zemlji ali i da podmiri potrebe socijalno najugroženijih“, rekao je tada Vučić, i obećao radnicima Pošte da će živeti pristojno, ali neće biti bogati.
Danas zaposleni u tehnološkim delatnostima Pošte Srbije, koji su u obustavi rada, ne žive prema očekivanjima Vučića, a Regionalni poštanski centar u Zemunu i nakon skoro deset godina po svečanom otvaranju nikada nije zaživeo u punom obimu i kao logistički, pa sada Đorđević u najnovijoj ponudi zaposlenima za prekid obustave rada obećava da će sa DHL-om potpisati ugovor, već u nedelji između 6. i 12. novembra ove godine, jer je ova međunarodna kurirska služba zainteresovana za ulaganje sa Poštom u novi zajednički logistički centar.
Autor je diplomirani politikolog – novinar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
