Postizborno kupovanje vremena

Gotovo šest nedelja je prošlo od dana kada su Beograđani glasali. Oni najuporniji su jedno vreme uspevali da prate rašomonsku priču vezanu za sva čuda koja su se događala. Većina je odustala jer su je pritisli mnogo ozbiljniji problemi.

Beograd je ponovo postao poprište oružanih obračuna kriminalaca. Svakih nekoliko dana neko biva izrešetan na javnom mestu, gde svako može da postane kolateralna žrtva raspomamljenih naoružanih bandita.

Pritiska ih kolaps u gradskom prevozu, drastično poskupljenje svega i svačega i brojne druge teškoće koje rađaju brigu i egzistencijalni strah.

U tom iracionalnom vremenu neki se okupljaju da daju podršku ukrajinskim stradalnicima, a drugi da slave agresora iz Kremlja.

Sve se pomešalo i uskomešalo. Ni od kud ni daška razuma i umirujućih reči.

U takvoj atmosferi saopštenje izbornih rezultata je prošlo gotovo bez komentara. Ne govori se ni o rezultatima republičkih izbora.

Zna se da Vođina partija nema apsolutnu većinu, ali će uspeti da je sa nekima ostvari.

Pojedini opozicioni prvaci govore da su vlastodršci ostvarili „Pirovu pobedu“ i da će, najdalje za godinu dana uslediti novi izbori.

Ne govore zašto se nisu dogodile „promene iz korena“ niti svojim pristalicama objašnjavaju na osnovu kojih parametara su projektovali drugačije rezultate.

Čekaju da im budu verifikovani poslanički mandati pa da sa skupštinske govornice pokušaju da građanima objasne kakve sve nepodopštine čine Vođini poslušnici. Samo, to smo sve već videli u skupštinskom sazivu 2016, i svedočili da su opozicioni poslanici zbog opstrukcije većine, tu istu skupštinu napustili 2018.

Do sada nismo čuli nikakvo razložno objašnjenje šta će se u ovom sazivu promeniti i koje će mehanizme opozicioni poslanici koristiti da njihovi predlozi ne budu ignorisani i njihove diskusije relativizovane.

Ne predstavljaju monolitnu grupaciju koja će delovati jedinstveno i podržavati svakog svog člana. Razbijeni u više poslaničkih klubova, najverovatnije, će sarađivati parcijalno i povremeno bez jasnog cilja i slabog učinka.

Mnogi su zadovoljni što će ući u skupštinu, zbog prostih ekonomskih utilitarnih razloga. Obezbediće sabi i stranci sredstva za funkcionisanje i održavanje stranačke infrastrukture.

Takav benefit ima smisla za stranačke prvake, i donekle za članstvo, ali ostalim građanima ne znači ništa.

Ne obećava mnogo ni mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora jer se za godinu ili dve autoritarni režim neće „popraviti“ niti će se izborni uslovi značajnije promeniti.

Menja se drastično i dramatično međunarodni položaj naše države, čiji apsolutni gospodar uporno pokušava da „nadmudri“ predstavnike Evropske unije i SAD koji mu svakodnevno dolaze u posetu sa jasnim zahtevima, da uvede sankcije Rusiji.

Veliki majstor manipulacija se našao u najznačajnijoj ulozi od svih koje je godinama glumatao. Njegovom hipertrofisanom samoljublju prija spoznaja da se svi bave njime, ali nije zadovoljan načinom na koji procenjuju njegovu glumu. Ne dive mu se dovoljno i to ga čini napetim. Odušak nalazi na domaćoj sceni , gde satima svojoj vernoj publici govori monologe bez kraja i početka sa poentom da se sva svetska sila digla protiv njega, ali on je nepokolebljiv i neustrašiv.

Ponovo u svom razuđenom mentalnom diskursu očekuje da će uspeti da praznim pričama „kupi vreme“ i odloži odluku. Sveopštu propast pravda ratom u Ukrajini, ubeđujući hipnotisane građane da je i Evropi slično kao kod nas. Preti da nas očekuje težak period, iako smo do nedavno imali sve i bili organizovaniji no ikad.

Njegova sveprisutnost onespokojava i ugrožava. Predizborna nada se premetnula u postizborni očaj.

Autorka je neuropsihijatar