Postoji realna opasnost da građani završe na ulici

Konkretno, radi se o fizičkim licima kojima je omogućeno restrukturiranje obaveza po osnovu stambenih, potrošačkih ili gotovinskih kredita. Drugim rečima, fizičkim licima je omogućeno da, ukoliko se na to odluče, produže rokove otplate svojih kredita, kako bi im mesečne rate ostale na pređašnjem nivou, odnosno kako ne bi porasle i time dovele u pitanje mogućnost njihovog servisiranja.

To što će na taj način dužnici platiti u ukupnom iznosu veći obim kamate i što će biti zaduženi duži vremenski period kreatore ovih mera nimalo ne zabrinjava. Ovo je naročito važna informacije za naše sugrađane koji imaju obaveze po osnovu stambenih kredita, koji su po pravilu dugoročni, pa tako ispada da ukoliko se odluče na ovaj pristup, jer ih muka na to natera, servisiraće svoje stambene kredite praktično dok ne odu u penziju.

Naravno, ukoliko budu u finansijskoj mogućnosti. Doduše, u ovom trenutku je građanima omogućeno da se servisiranje stambenih kredita produži za pet godina, ali s obzirom da se radi o meri koja ima čisto paušalni karakter (jer zašto baš pet, a ne recimo sedam godina?), realno je očekivati da se ovaj rok produži ukoliko se za tim „pojavi potreba“.

U okolnostima kada se očekuje dalje zaoštravanje mera monetarne politike, nastaviće se dalji porast kamatnih stopa, a kako su kamatne stope za stambene kredite u najvećem broju slučajeva varijabilne, nastaviće se njihov dalji rast. Dakle, ova mera ne štiti građane od daljeg porasta kamatnih stopa, nego im samo omogućava da produženjem roka otplate rate kredita „prividno“ ostanu na nepromenjenom nivou.

Stambene kredite mahom uzimaju mladi bračni parovi, sa malom decom, kojima i ovaj nivo mesečnih obaveza po osnovu uzetih stambenih kredita predstavlja gornju granicu njihove mesečne likvidnosti, pa se postavlja pitanje šta će biti u narednom periodu kada njihove mesečne obaveze po ovom osnovu nastave da rastu? A rašće. I to ne samo u Srbiji, nego na svim tržištima. Srbija tu nije izuzetak, delimo sudbinu drugih tržišta.

Produžavanjem roka otplate stambenih kredita ništa se ne dobija, jer će kamatne stope i dalje ostati varijabilne, pa će se nastaviti njihov rast, a dalje produžavanje rokova otplate kredita ne samo da je besmisleno, nego i nemoguće, jer životni vek ljudi je ograničen. I šta će onda da se desi? Sa realnim očekivanjima da ekonomija Srbije sledeće godine „klizne“ u recesiju, postavlja se pitanje kako će građani servisirati svoje dospele obaveze?

Veliki broj naših sugrađana je zaposlen u realnom sektoru, a kamatne stope na kredite za privredu takođe rastu, i to kako za već uzete, tako i za one koji se nameravaju uzeti. Kada nivo privredne aktivnosti krene da opada, značajan udar će biti na primanja radnika i nivo zaposlenosti. Pritom Narodna banka ne čini ništa da se ublaži udar rasta cene kredita za privredu, a ni Vlada kao izvršna vlast.

U takvim okolnostima, postoji realna opasnost da u periodu koji sledi veliki broj naših sugrađana dođe u problem servisiranja svojih obaveza prema bankama, a što dalje znači visoku verovatnoću da jedan značajan broj naših sugrađana završi na ulici. To se nikako ne sme dozvoliti.

Potrebno je već sada pronaći način da se njihove obaveze po osnovu stambenih kredita relaksiraju, jer produženje roka otplate ne znači ništa. Samo odlaganje neizbežnog, guranje problema pod tepih. Uz istovremeno opterećenje rezultata banaka koje će sada takve plasmane morati da klasifikuju kao više rizične i da po tom osnovu izdvoje veći nivo rezervisanja, a što će direktno uticati na njihove rezultate poslovanja. U istom paketu bi trebalo naći rešenje i za privredu, odnosno da se i privreda rastereti od porasta kamatnih stopa, jer naši sugrađani tu ostvaruju svoje zarade iz radnog odnosa.

Kako ne bismo opet dočekali već viđenu situaciju kao sa stambenim kreditima u švajcarskim francima, kada su građani išli da protestvuju ispred zgrade Predsedništva, hitno je potrebno da se nađe rešenje, jer ovaj problem preti da ozbiljno uzdrma ne samo ekonomiju, nego i celo srpsko društvo. Nadu nimalo ne uliva činjenica da u budžetu Srbije za sledeću godinu nisu predviđena nikakva sredstva za ove namene, kao ni činjenica da vlast ovu situaciju namerno „gura pod tepih“, valjda očekujući da se problem reši sam od sebe. A neće se rešiti. Samo će eskalirati do te mere da će značajan broj naših sugrađana doći u situaciju da završi na ulici.

Iz Udruženja banaka Srbije kažu da u ovom trenutku još nije došlo do značajnijeg rasta stope nenaplativih kredita. Ovde se radi o klasičnoj zameni teza, jer niko ne govori o ovome trenutku, priča se o periodu koji nas očekuje u kratkom roku, jer makroekonomska očekivanja za sledeću godinu su takva da je realno očekivati eskalaciju ovoga problema. Zato odgovorne vlasti već sada traže rešenje.

Kod nas se, po običaju, čeka izbijanje problema, koji će onda najverovatnije rešiti Predsednik u svome već viđenom maniru. Hitno je potrebno predvideti sredstva u budžetu za namene sufinansiranja kamata i/ili glavnica ovih kredita, da bi se omogućilo našim sugrađanima da mogu da finansiraju svoje obaveze po osnovu uzetih stambenih kredita. Takođe, potrebno je iznaći i odgovarajuće rešenje za realni sektor.

Možda da u godini koja sledi deo ili sva sredstva koja su opredeljena za izgradnju nacionalnog stadiona preusmerimo za ove namene? Pitanje je šta je vlastima važnije. A možda se namerno čeka da problem eskalira da bi ga Predsednik rešio i skupio još koji politički poen.