Potcenjivanje gledalaca RTS-a

Uloga radio i televizijskih programa RTS-a bila je i ostala predmet kontrole vlasti i mnogobrojnih rasprava nezadovoljnih građana koji učestalo, pred zgradom RTS-a, ispoljavaju svoje ogorčenje.

Zašto, prema istraživanju Demostata, u programe RTS-a samo 30 odsto građana ima potpuno poverenje?

U radio i TV programima RTS-a obilje je prostora koji bi se morao popraviti da bi bila uočljiva razliku između događaja, vesti i mišljenja; između vesti i drugih sadržaja.

Informativnom programu valja obezbediti mehanizam uredničke i novinarske nezavisnosti, kako se događaji, vesti i mišljenja ne bi redukovali na interes vlasti već na interes građana.

RTS, sem što je dobio šest novih članova i predsednika UO, programski i dalje ne spoznaje razliku između državne televizije i javnog servisa, između interesa vlasti i interesa građana.

Potiskivanje informacija o činjenicama koje smetaju režimu je veoma vidljivo.

Ljudi koji upravljaju RTS-om kao da nisu načisto da je svrha postojanja RTS-a da građanima pruža informacije koje ih osnažuju da u potpunosti i kompetentno učestvuju u javnom i političkom životu zajednice u kojoj žive.

Upitan šta će sa pozicije predsednika UO RTS raditi, Branislav Klanšček je ustvrdio da najviše zamerki RTS-u ima na „prevaziđenu estetiku, da može bolje i modernije, da se sam koncept emisije modernizuje jer je zastareo“, ostalo, spolja vidljivo, ne uočava.

Članu UO RTS-a Muharemu Bazdulju je „jasno da je kao problem RTS-a prepoznat disbalans u zastupljenosti sagovornika“.

Inače UNS je član CEN-a u kom ga zastupa Muharem Bazdulj u poslu zaštite profesionalnih standarda, što je prilika da u funkcionisanje RTS-a unese vrednosti za koje se CEN zalaže, uključujući unutrašnju samoregulaciju, ombudsmana gledalaca, imenovanog rukovodioca uredništva radi promovisanja transparentnosti, odgovornosti, poverenje javnosti…

RTS obilno i redovno – putem neslužbenih aktivnosti partijskih aktivista koji se nalaze na najznačajnijim državnim funkcijama – građanima prenosi i da će oni: „pobediti sve neprijatelje zemlje i naroda na sledećim izborima“;  da je „… lažov i ne postoji stvar koju nije uradila protiv naše države“ … –  bez objašnjenja na osnovu čega partijske vođe režima proglašavaju građane, svoje političke protivnike, neprijateljima zemlje i naroda; šta je ko uradio protiv države; otkud neprijateljima države, zemlje i naroda mogućnost da učestvuju na izborima?

Nije li to sejanje mržnje i preko javnog medijskog servisa – što je opasno i posve moralno pogrešno.

Ako RTS ne kontroliše takvu naraciju na svojim radio i TV kanalima, sam učestvuje u širenju mržnje umesto „istinitog, nepristrasnog, potpunog i blagovremenog informisanja građana“.

Novinarka RTS-a u Dnevniku 2 priča gledaocima da će predsednik SNS/Republike lično poručiti predstavnicima Rio Tinta „da njima prioritet ne treba da bude profit nego zdravlje i život ljudi“! – toliko potcenivši gledaoce RTS-a – kao da je Rio Tinto nova zdravstvena ustanova u Srbiji a gledaoci RTS-a duduci.

Poslovnik UO nalaže da se sednice UO održavaju jednom mesečno, po potrebi i češće.

Prema dostupnim podacima novi saziv UO održao je dve sednice, jednu 20. 7; drugu 28. 7. sa dnevnim redom klasične proceduralne prirode.

Da li je entuzijazam sa kojim su se novoizabrani članovi UO dohvatili posla u UO RTS-a uneo očekivanja da će novi UO započeti sa izradom svoje Strategije rada i razvoja RTS-a; da će utvrditi svoju Programsku strategiju RTS-a?

Da će se uvek pre početka rada prisutni izjasniti da li po pitanjima rasprave i odluka imaju kakav sukob interesa, kao što rade ljudi koji poštuju javnu ustanovu i etička pravila.

Da li se očekivalo da će među prvim tačkama dnevnog reda UO RTS-a biti potraga za odgovorima koji su uslov ostvarivanja funkcije RTS-a: politička i uređivačka nezavisnosti i autonomija Javnog medijskog servisa; kako obezbediti nepristrasne vesti i informacije koje će pomoći ljudima da razumeju događaje koji im utiču na životne prilike; kako u programima obezbediti nezavisno prosuđivanje; kako gledaocima ponuditi analizu dubine sadržaja koji nisu široko dostupni i nisu iz korpe ponude vlasti, koristeći za to najkvalitetnije prezentere i novinare; pogledati da organizaciona struktura RTS-a odgovara svrsi Javnog medijskog servisa;…

I najzad kako da RTS ne bude Javni madijski servis kome će predsednik SNS/Republike da „pucne prstom“ a urednici „skoče“ s pažnjom pitajući: koliko dugo želiš programa, šefe.

Pre neki dan Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova, upoznao je predstavnicu OEBS-a za medije Terezu Ribeiro sa sadržajem Nacionalne strategije razvoja sistema javnog informisanja, propustivši da je informiše šta se dešava sa Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, koji, prema zabrinutosti medijskih i novinarskih udruženja i asocijacija, dostavljenog Vladi R. Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja, uveliko odstupa i od strategije koju je prezentovao i od Akcionog plana za njeno sprovođenje.

Iako je UO RTS-a odgovoran za održavanje i zaštitu nezavisnosti radio i televizijskih programa i promovisanje javne svrhe RTS-a, biva čudno što umesto brige UO RTS-a brigu ispoljavaju sindikati RTS-a.

Naime Sindikat novinara RTS-a i Sindikat sloga RTS-a upozoravaju na sve gore profesionalne i međuljudske odnose unutar Javnog medijskog servisa.

Zabrinuti su zbog nezadovoljstva zaposlenih, prisutanog mobinga i odlaska iskusnih profesionalaca, i mnogih drugih pojava koji bi nesumnjivo trebali biti zajednička briga za koju je uprava RTS-a odgovorna.

Autor je politikolog iz Požege, član Saveta Skupštine slobodne Srbije