Neke stvari ne mogu se izbrisati. Pa tako i činjenica da je armijski general Nedić Milan, u predratnoj Jugoslaviji načelnik Generalštaba i ministar vojske i mornarice, komandant grupe armija u aprilskom ratu, pogazio svoju vojničku čast, potčinio se Hitleru i od 1. avgusta 1941. godine postao predsednik kvinsliške vlade u Srbiji.
Istorijska je činjenica da je Nedić, pokoravajući se fašističkoj Nemačkoj, formirao Srpski dobrovoljački korpus i Srpsku državnu stražu za borbu protiv NOP. Na duši Nedićevoj leže i hiljade Jevreja, na osnovu čega je mogao izvestiti Firera da je Srbija očišćena od Avramovih potomaka. No, uprkos tim poražavajućim činjenicama, našli su se ljudi koji nam blamiraju obraz pred čitavim svetom, pokušavajući da rehabilituju Nedića. I pri tom ne libe se da spomenu „građanski rat“ u našoj zemlji u vreme Drugog svetskog rata, i pokušaj tog notornog izdajnika da „zaštiti“ srpski narod, stajući na stranu Hitlera.
E, moram reći da ovaj dopis i pišem zgražavajući se na pokušaj rehabilitacije Nedića, da je krupna laž da bilo kakvog građanskog rata može biti u okupiranoj zemlji. U uslovima okupacije zna se ko je gazda u kući: ako negde puca, to mora biti uz odobrenje okupatora ili protiv okupatora. Treba biti slep pa ne videti da je Nedićeva soldateska bila potpuno u službi Firera. Nadam se da će sud sprečiti rehabilitovanje Nedića i tako nam barem delimično sačuvati obraz koji je debelo nagrđen rehabilitacijom Draže Mihailovića.
*Autor je član Predsedništva Saveza antifašista Srbije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
