Pouka o samolustraciji

Podsetićemo se da se za multipli oblik samolustracije – lustraciju – govornički zalagao pokojni ministar pravde Vladan Batić, ali bez uspeha. Od svih istovremeno očekivana i odgovarana, postoktobarska lustracija, narodno rečeno, trebalo je da odvoji kukolj od žita. Izgleda da je žita ipak bilo toliko malo da se ili stopilo u „kukoljsku smešu“ ili nastavilo da štrči kao kakvo strašilo čuvajući domaća (ras)plodna polja svih profesija, na kojima se godinama više trga nego trguje, pa se i struke batrgaju da ne bi pale u ponor smandrljanih diploma i isluženih bivših i sadašnjih republika.

Ovih decenija „ukukoljisala“ su se razna samonikla društva i (ne)profesionalna udruženja, (ne)legalne komore i saveti bez saveta, (ne)vladine organizacije i agencije za prof-turistička putovanja u budućnost bez budućnosti, itd. Iz njih su se i pojedinci „užitili“ od silnih žutih, crvenih, internetnih i inih bespuća, pa sve više liče na:“i drvo da dotaknu, i ono bi se osušilo“ umesto na priznate barem žrtvenike, ako ne i zaslužnike normalnog puta u život. Zato je meni razumljivo što je i Snežana Malović podlegla liniji manjeg otpora i jednostavno razdelila lustraciju svima na savest!

Ova kovanica se i sama po sebi baš nekako slaže sa realnošću tekovina samoupravljanja, a i nekako je demokratska da više demokratska ne može biti, čak i kad bismo sanjali demokratiju bez kazne.

Razmislih dobro šta nam je to preporučila ministarka, pa videh da ipak nešto tu nedostaje – rok i pravila. (Izvinjavam se ako već postoje, a ja ih ne znam. U tom slučaju molim da se te informacije stave na dostupnije mesto javnosti) Nismo baš svi pristalice roka od 500 godina za otrežnjenje od negativnosti ili jednostavno na odvajanje od svoje loše izabrane profesije. Ne snalazimo se baš svi u „poukama o pravnom leku“ u presudama bez moralne i profesionalne težine, u krivičnim postupcima iz kojih se elegantno izvlače nedorasli i nelojalni podnosioci tužbi, u pravnim tužbama vođenim od strane smenjenih lica, u privrednim postupcima „rađenim“ od strane ispraznih pravnih zaposlenika, itd. A i ne možemo doveka čekati na visoki savet sudstva da sređuje svoje dvorište, i to bez nas! Na sudske i advokatske komore koje vode kukavice, na profesionalne grupacije koje drže banku i banku… tako nekako!

Molim ministarku Snežanu Malović da odredi rok i pravila za samolustraciju. (Vansudska poravnanja sa oštećenim entitetima inače sledi lustracija, povraćaj imovine, profita, ugovora, itd u iznosu npr. 80 odsto državi i oštećenim entitetima, rok, od tri meseca, na primer) A dodatno molim da mi zakaže da joj predam svoje predloge za lustraciju u pravosuđu. Ali, ne samo da bi ti ljudi našli drugi posao, i nadoknadili štetu, već da bi „posao“ koji su radili našao svoj profesionalni i moralni društveno koristan epilog. Da li ovo ikome zvuči poučno?