Pouzdani izvori umesto “prijateljica sa Infektivne klinike”

Tvrdila je, između ostalog, da su lekari ustanovili kako vitamin c ubija virus, da kovid 19 zapravo i nije virus već bakterija, da je nošenje maski potpuno beskorisno, kao i da je u zdravstvenim centrima širom zemlje već počelo upisivanje pacijenata za dobijanje vakcine.

Osim što se čini da gotovo svi koji koriste društvene mreže u Srbiji poznaju nekog na Infektivnoj klinici, zajedničko za većinu ovih informacija je da uglavnom nemaju mnogo veze sa istinom. Naprotiv, u većini slučajeva ispostavi se da se radi ili o čistim izmišljotinama, ili informacijama koje su, možda i bile donekle tačne na izvoru, ali su u tranziciji sa profila na profil, sa objave na objavu postale lažne. Tako je “prijateljica sa infektivne klinike” tokom poslednjih meseci postala sinonim za širenje lažnih vesti preko društvenih mreža.

Nismo u tome usamljeni. I širom sveta od izbijanja pandemije razni anonimni izvori iz bolnica, domova zdravlja, kovid centara, naučnih instituta “preuzeli” su informasanje na društvenim mrežama šireći dezinformacije od kojih su mnoge, ispostavilo se, bile opasne po zdravlje ljudi.

Neistine, izmišljotine i teorije zavere o virusu korona koje su se pojavile na fejsbuku dovele su, između ostalog i do masovnog napada na muslimanskog dečaka u Indiji, do demoliranja telefonskih stubova u Velikoj Britaniji zbog 5G mreže, kao i do smrti od trovanja alkoholom zbog lažnog ubeđivanja da pomaže u borbi protiv virusa.

Zbog svega ovoga smo sa pandemijom dobili i jedan nov izraz – infodemija, koji su upotrebili zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije pokušavajući da objasne količinu informacija vezi novog virusa koje kruži internetom i kojom brzinom se, osim samog virusa šire i dezinformacije.

Dodatno zabrinjava činjenica da su mnoge države ovu krizu dočekale sa populistima na čelu koji umesto da kao ozbiljni i odgovorni državnici svojim postupcima i izjavama jačaju poverenje u institucije, državne sisteme i nauku, sami glume nepostojeće “prijateljice sa infektivne klinike” koje prenose neutemeljene, kontardiktorne ili čak potpuno lažne informacije.

Srbija ne kaska za svetom kada su u pitanju neodgovorni zvaničnici, pa od početka epidemije sa najviših državnih funkcija dobijamo zbunjujuće poruke u vezi vurusa. Podsetimo, od tvrdnji “ovo je najsmešniji virus u istoriji” do “uvodimo vanredno stanje” prošlo je svega dve nedelje. Takođe, od izjava “pobedili smo virus” do upozorenja “situacija je kritična jer su građani neodgovorni” proletelo je mesec kao i održavanje izbora.

Da ne pominjemo opravdano nepoverenje građana u vezi podataka o broju zaraženih i preminulih, uslovima za testiranje i lečenje i spremnosti našeg zdravstvenog sistema da iznese ovako jak udar kao što je aktuelna epidemija.

Kada na ovo dodamo tabloidne medije (a najtiražnije) koji godinama bez ikakvih posledica objavljuju lažne vesti i spinovima i manipulacijama zagađuju javnost, dobijamo opštu konfuziju u kojoj zbunjeni i razočarani građani nemaju baš kome da veruju.

To je više nego plodno tle za širenje raznih teorija zavere. Nije da tome nismo imali priliku da svedočimo i ranije. Naprotiv, reklo bi se da već duže vreme činjenice nemaju nikakvu ulogu u društvu. Aktuelna zdravstvena kriza je, međutim, pokazala kakvu i koliku moć kada se ujedine imaju strah, neznanje i nepoverenje.

Kompanija Fejsbuk koja poslednjih nekoliko godina sprovodi program proveravanja informacija i redukovanja lažnih vesti sarađujući sa novinarima iz raznih delova sveta svoju borbu protiv dezinformacija rešila je da proširi i na Balkan.

Prvi fektčeking medij u regionu Istinomer, uz agenciju Frans pres (AFP) biće partner Fejsbuku u ovoj borbi protiv dezinformacija. Novinari i istraživači će na dnevnom nivou proveravati sadržaj i skenirati lažne vesti i informacije na srpskom jeziku koje se objavljuju na ovoj platformi.

Korisnici iz Srbije će, tako, u poplavi sumnjivih vesti, neproverenih informacija, neutemeljenih tvrdnji dobiti i jedan izvor pouzdanih podataka zasnovanih isključivo na činjenicama.

Više nego samom fejsbuku novinari koji će svaku potencijalno netačnu vest pažljivo i detaljno proveriti biće, zapravo, partneri samim građanima i korisnicima društvenih mreža.

Naivno je verovati da će jedan program suzbiti širenje lažnih vesti i teorije zavere, ali jeste jedan korak više u građenju poverenja koje nam je, čini nam, se sve više potrebno.