Pouzdani izvori umesto “prijateljica sa Infektivne klinike”

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ima njih još osim tih „prijateljica “
   Od oca koji ima sina koji ima prijatelja koji živi u Španiji i tamo sve normalno funkcioniše (komentar pisan na vašem sajtu i to u jeku epidemije krajem marta ) pa do raznoraznih drugih primera koji dokazuju da nekima ni puke naučne činjenice a ni realnost ništa ne znace.
   I nažalost i medju nekim novinarima danas vlada ovakav nacin pisanja tekstova …rekao nam ovaj da je njima rekao onaj da je tako bilo itd itd …

   Uglavnom društvene mreže ,i komentari na raznoraznim portalima (nažalost i na ovome ) a pogotovo na tviteru su postali stecište raznih $-_-_++#* osoba kojima je (popriličnom broju) potrebno ozbiljno lečenje u specijalnim zdravstvenim ustanovama, jel uzimanjem raznih umirujucih tableta i tabletica na svoju ruku i pisanjem budalaština i raznoraznih gluposti na netu im sigurno nece pomoći ,već naprotiv…

2. Nisu problem društvene mreže već novine koje se bave tračaranjem.

3. B R A V O!
   Bravo! Bravo! Bravo!

4. “ovo je najsmešniji virus u istoriji” Pa najsmešniji nije, ali da je ponašanje ljudi NAJSMEŠNIJE-NAJŽALOSNIJE sigurno da jeste. Ovaj pozdrav cenzuri sa fb pod krinkom „faktčeking“ u mediju koji bi trebalo svim silama da se bori za slobodu mišljenja govori o mnogo čemu. Sadističko mazohistički odnos autora tekstova koji „znaju“ da su maske korisne za prevenciju od bilo kog virusa je skoro pa u ravni sa cenzorima koji će svaku pa i najmanju želju ugušiti. Mene ovo podseća na politički diferencijaciju, tipa : ko je za Druga a ko je za Staljina. Ima i razlike ; skoro svi su u zatvoru-kućnom. Nema tolko veliki goli otok…..ŠTETA.

   1. Ili imate ozbiljnu pojmovnu zbrku u glavi, ili se pravite nevešti – ako raskrinkavanje izmišljotina i insistiranje na činjenicama nazivate cenzurom.U oba slučaja, podsećam , iako znam da rizikujem neobjavljivanje, na stari aforizam iz doba pre interneta(da, bilo je i takvo doba): mišljenje je kao i zadnjica, svako ga ima.

      1. @Svetislav..: odlično ste mu odgovorili, počev od zbrke u glavi, tj u kucanju..

      2. Pitanje za vas i autorku teksta, ako administratori dozvole. Je li Danas objektivno izveštavao o kovidu? Ako kažete da jeste, argumentujte nečim ne pozivajući se na Radovanovića.

   2. Hvala Vam što niste objavili moj odgovor.

5. Meni je prijateljica sa infektivne rekla u poverenju da su pouzdani izvori u Srbiji pouzdani-level vrbov klin pouzdanosti. Menjaju priču ko bebac pelene. Šest puta na dan.

6. Ne mogu da shvatim pojedine ljude da veruju ne proverenim vestima, kad se zna da su u sukobu (ne interesa, a mozda ijesu) sopstvenih izjava, koje se protezu kroz novinske clanke, a i uzivo i, ne malo puta, kasnijim prikazanim snimcima, Kriznog, a bogme i Kriticnog ili Kritikovanog staba.

   Sta i kako i kome da veruje obican, a sve ne skolovaniji stanovnik Srbije?
   U gradjevini je to reseno u izjavi strucnjaka: Triput meri jednom seci.
   Jes, lako je to reci, ali nije i uraditi. Narocito kad je zurba, pa se u brzo, brzem, i najbrzem resenju dolazi putem jednog merenja a triput secenja, i onda se pitamo, kako opet ispadne kratko?

   E ovo sa ovom Coronom i vestima, sto bi neki rekli, o njojzi, podseca me na davno zaboravljenu, decju, a nasu igru, koju smo od miloste zvali IGRE TUTUMISA.

   To vam je ona igra (da podsetim sebe i ove mladjane – kako smo se nekad igrali) kad vam zavezu oci sa nekom maramom, kosuljom ili nekom krpom, oci, pa usred bela dana ne vidite ni crnu macku; ispruzite ruke, ne bi li napipali nekog od dobro sakrivenih drugara.
   Ponekad vam se jave sa nekim zvucnim znakom, da bi vas naveli u pravcu zvuka koga, opet, ne vidite.

   I tako tumarate po belini dana, a kao da ste u mrklom mraku, jer niti sta vidite niti sta tako znacajno cujete, sem povremenih zvukova, koji mogu da vas navedu na pogresnu stranu.

   Ali sta preostaje onom vezanih ociju nego da se usredsredi na zvuke , laznog ili ispravog pravca ka kome cete krenuti, bez obzira sto moze da vas navedu i na spoticanje pa bogami i padove.

   I na kraju kad odvezete ono cime su vam oci bile zavezane, i kad ponovo progledate, nadjete se u nekoj ne lagodnoj situaciji, pa pocnete da sumnjate u sve i na kraju nikome vise i ne verujete.

   Prica mi poznanik: „Ne mogu da shvatim ljude koji me ne razumeju kad im kazem da zivim u svom svetu. Pre neki dan me sretne prijatelj i poce da mi prica neke strasne stvari da sam ostao zabezeknut. A on videvsi moje zaprepascenje, pita me: „Pa covece, gledas li televiziju“? Odgovara mu: „Jok, ja“. Pita me: „Slusas li radio“? Odgovaram: „Jok, ja“. Pita me ponovo: „Pa, u kom svetu ti zivis“? Odgovaram: „U svom svetu“. Opet pita: „Koji ti je to svet“? Odgovaram: „Moj svet“. Pita: „A gde ti je taj tvoj svet“? Odgovaram: „U meni“.

   Na kraju je uvideo da ne moze da izadje sa mnom na kraj, okrene se, i ode. Bez pozdrava.
   Aaa, jel me ti razumes“ ?
   Rekoh mu da ga u potpunosti razumem, ali da sam ja ipak ostao u ovom mom, ovakvom, kakav da je, svetu.

   Ne umem da pobegnem iz njega niti od njega, a sto je jos gore, pitanje je dali bi nasao drugi svet u sebi, kao sto je on to uspeo.

   Tako da moram da se pomirim sa ovim lazljivim, iskrenim, podmitljivim, raskalasnim, ne osetljivim, ne milosrdnim, potkupljivim i svake vrste, kakav pre nije – bar tako kazu, a ja im i verujem i ne verujem – bio svet.

   Eto, moja malenkost, toliko, o verovanju u nevericama, zabludama i istinama, pa sad je na vama da se odlucite za vas ili ovaj nas svet.

7. Zivimo u vremenu u kome je laz postala sluzbena tajna, a istina teorija zavere.

   1. Poštovana Hera, hvala Vam na ovoj Vašoj objavi! Tako surovo , a tako istinito!

8. Jedna je Milena!