Foto: Shutterstock/Maja MarjanovicMinistar finansija je povodom usvajanje rebalansa budžeta za ovu godinu izjavio i da je cilj rebalansa da se do 2027. godine u Srbiji ostvare zarade od 1.400 evra i penzije od 650 evra.
Pošto se kurs evra odavno ustalio oko 117,5 dinara za evro, obećava nam vlast da tako brzo zarade narastu na 164.500 dinara i penzije 76.375 dinara.
Za tu eksploziju zarada i penzija ostaje do početka 2027. godine samo 29 meseci.
U tom roku će, priča nam vladar, zarade iz jula ove godine od 97.835 dinara porasti za 66.665 dinara za 68 posto na 164,500 dinara, a penzije iz jula će od 48,307 dinara porasti za 28.068 dinara i za 58 posto na 76.375 dinara.
Zapazite i dalje će zarade rasti 10 procentnih poena brže od penzija, a pričaju o očuvanju penzija.
Kad bi se to i ostvarilo bio bi to zaista skok u blistavu budućnost posle sumornog neuspeha do sada, od iste vlasti i vladara.
U 2012. godini prosečna penzija je bila 23.924 dinara i porasla je za 12 godina u 2023. godini na 39.320, rastući ukupno za 64%.
A u 2012. godini prosečna neto zarada je bila 41.377 dinara i porasla je u istom periodu do 2023. godine na 86.007 dinara, za 108 posto.
Ali i ukupna inflacija je u tom periodu bila je ukupno 74 posto, pa je i kupovna moć zarada skromno porasla samo za 34 posto, a kupovna moć penzija je čak opala za 10 posto.
Ostaće za istoriju da je u tom periodu penzionerima oduzet značajan deo i utvrđene penzije, što nigde drugo nije zabeleženo.
U zdravoj ekonomiji kretanje i zarada i penzija ovisi od raspoloživog BDP.
A kod nas je značajan deo rasta i zarada i penzija služio i služi dodvoravanju glasačima.
Zaluđivani su da je sve što dobiju u velikoj meri dar vlasti.
A stvarno je u posmatranom periodu vlast zadužila svih nas za 17 milijardi evra i uvećala ga za 94 odsto.
A još mnogo više novca je naplatila velikom rasprodajom imovine naše države.
Državni prihodi su umanjeni poklanjanjem nepokretnost, a novac države curilo je na prikrivene načine korupcijom.
BDP je u tih 12 godina po realnoj vrednosti porastao samo za skromnih 32 posto, dok je u 3 godine i opadao.
Mi trošimo buduću zaradu naših naslednika.
U nominalnom iznosu porastao nam je BDP za 130 posto sa inflacijom. Inflacija je bila u 2012. godini 12,2 posto, a u 2022. godini čak 15,1 posto.
Inflacija se otrgla kontroli i već u 2021. godini je skočila na 79 posto. Suprotno pričama o uvoznoj inflaciji, inflacija je kod nas bila i veća i duže održavana u odnosu na uporedive zemlje.
Narodnoj banci i Vladi je „šef“ naložio neselektivno i preterano prosipanje novca i „iz helikoptera“. A takva inflacija uvećala je i korupciju i obogatila bogate a osiromašila one koji su i imali manja primanja.
Uvećane zarade i cene su nam umanjile konkurentnost i podstakle uvoz.
Rebalansom budžeta uvećano je sad uzimanje države od građana i privrede i olakšano njeno još lakše trošenje. Nastavlja se ubrzano zaduživanje države, bez sagledavanja šta će vratiti projekti na koje se olako troši novac.
Odluke o projektima, koje bez ikakvih procena gura vlast, prati konstatacija da smo u dobrom stanju i imamo dosta novaca.
A na pobune da je životni standard nizak i mala ulaganja u kvalitetniji život, onda se kaže da nema novaca.
Obećanje uvećanja proseka zarada za 65 posto i penzija za 55 posto, u naredne oko dve i po godine je neostvarivo i kad ne bi bilo inflacije.
A ne pominje se kolika će inflacija biti i da li i koliko će porastasti životni standard onih koji rade ili su penzioneri.
Autor je penzioner
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
