Povodom izbora novog rektora Univerziteta u Beogradu

… i onim što je tog 13. januara 1898. objavljeno kao otvoreno pismo na prvoj strani francuskog lista „Zora“ (L’Aurore), i svime što je usledilo nakon, a što je dovelo do toga da se taj dan može smatrati danom rođenja intelektual(a)ca.

No, to pojašnjavanje bi nas odvelo dalje od onoga što je tema, pa da ipak onda, onima koje zanima pojasnimo gde vidimo problem.

Kako smo svi nekadašnji, a neki od nas još uvek kroz određene forme studija i dalje studenti BU, kako među nama ima profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu, smatramo svojom neupitnom obavezom („razum i sloboda čine suštinu ljudske prirode“ M. Đurić) da ukažemo na činjenicu da je novi rektor BU izabran, u najmanju ruku, na neuobičajen način, koji po sebi, nosi utisak koji remeti jedan od temelja svakog modernog društva, autonomiju univerziteta.

Bez ikakve želje da dajemo vrednosne sudove o bilo kom od dva kandidata koji su optirali, bitno je naglasiti da ovakve „proceduralne vratolomije“, koje su na kraju dovele do svima već poznatog ishoda, nedvosmisleno vode u dominaciju principa, ko ima resurse ima i većinu, bez obzira na posledice.

Ako pogledamo sastav Saveta BU, matematika je jasna.

I nevažno je da li je ovaj izbor poruka, osveta, prirodan tok menjanja stvari, da li je dobar ili loš, važno je da je način kojim je do njega došlo, skoro pa presedan, za koji nema racionalnog ni vidljivog opravdanja.

Profesori i studenti BU bi morali biti jedan od najvažnijih delova misleće savesti Srbije, i njihovo promišljanje na ovu, i sve druge teme bi moralo podrazumevati načelo nekonformističke i nepotkupljive etike, svojstvene mislećem i poštenom čoveku.

Ako bi kao i u slučaju nastanka i delovanja „Ujedinjenih protiv kovida“, kao ideje vodilje među većinom članova akademske zajednice bile „istina, sloboda, razum i odgovornost“ (D. Nenadić), onda bi i svaki eventualni pokušaj da se proglase za neprijatelje, omalovaže, ponize ili potpuno eliminišu iz javne svakodnevice, postao kontraproduktivan, jer bi se time samo naglasila njihova posebnost, i to insistiranje na slobodi i istini bi dalo nove estetske i moralne vrednosti i potvrdilo svako odsustvo ideologije i politike.

Pobeda nad sopstvenim strahom je svakako temelj svakog intelektualnog angažmana. Bertrand Rasel kaže da cilj obrazovanja mora biti negovanje želje za istinom. Obrazovanje je posle ljudskih života, najveća žrtva pandemije kovida 19. I najveća žrtva našeg društva poslednjih nekoliko decenija.

Eto, zato je potrebno da se izjasnimo.

Profesorima Ivanki Popović i Vladimiru Đokiću želimo puno uspeha i svaku sreću u daljem radu.

U ime IO i Saveta „Ujedinjenih protiv kovida“