Ako bi se borba koju danas, kroz aktivnosti pokreta „Novi Optimizam“, vodimo u društvenom polju mogla svesti na jedan sveobuhvatan i najvažniji cilj, onda je to povratak optimizma kao društvene i političke ideje u javni život.
Posmatrajući aktuelni, ne samo ovdašnji, nego čak i globalni kontekst, to je izvanredno težak izazov.
Ipak, ono što stoji kao prva prepreka na tom putu je fenomen da mnogi akteri koji zastupaju vrednosti solidarnosti, slobode, tolerancije, antifašizma i druge progresivne i humanističke ideje, i načelno podržavaju građane i njihovu pobunu, i sami u praksi svojim delovanjem i odnosom šire apatiju, kao i osećanje nemoći i beznađa.
Za početak, treba podsetiti da nasuprot nama, stoje pojedinci i dobro organizovane grupe koje su smišljeno svoj socijalni uspon, ostvarenje materijalnih interesa, pa i čitav život zasnovali na širenju nacionalizma, mržnje, straha i otuđenja, i nametanju ovih „antivrednosti“ kao smernica po kojima će se ustrojiti zajednica i njeno delovanje.
Ono što danas, kao i uvek, jasno prepoznajemo u njihovom delovanju su zapaljiva i senzacionalistička retorika, omalovažavanje i vređanje neistomišljenika i uopšte onih koji su drugačiji, apsolutno odsustvo odgovornosti i nepoštovanje zakona i institucija.
Međutim, ispod tog površinskog dela postoji jedan daleko suptilniji sloj propagande, s ciljem da se popularizuje verovanje da se stanje u društvu ne može značajno promeniti, da se ključni problemi ne mogu rešiti, da može da bude samo gore, kao i da „časni i pošteni“ ljudi ne bi trebalo da promišljaju i da se bave politikom i društvenim temama, već da se ograniče na privatnu sferu – da „gledaju svoja posla“, brinu o porodici, budu „vredni“ ili „efikasni“ („produktivni“).
U osnovi je težnja da se ljudi ubede da su „sve karte već podeljene“, i da svako bez pobune treba da se prilagodi onome što mu je zapalo.
Cilj koji nosioci moći postižu ovakvim porukama je da se umrtvi potencijal za pobunu, da se obesmisli građansko okupljanje i aktivizam, ubije solidarnost u zajednici, sve vrste nejednakosti „zacementiraju“ i prodube, i da na kraju umesto društva ostane bezličan skup podanika kojima se može vladati na bilo kakav način.
Jedna od važnih propagandnih strategija u toj borbi je preuzimanje ključnih pojmova, kroz njihovo banalizovanje ili obesmišljavanje. To je takođe učinjeno sa pojmom optimizma.
Tako većina ljudi danas pod optimizmom podrazumeva naivno verovanje u buduće pozitivne ishode bez ikakvog utemeljenja i realnih činjenica koje idu u prilog dobrom razvoju događaja.
Optimizam se poistovećuje sa lakovernošću, neodgovornošću, neozbiljnošću, izbegavanjem da se suočimo sa problemima, bežanjem od stvarnosti.
Optimizam se, nažalost, pogrešno vezuje i za sleđenje dominantnog diskursa, i generalnu podršku aktuelnom pravcu u kom se društvo kreće, ma kakav on bio.
Kada se jednom pojmu, kao što je optimizam, dodeli takvo sasvim iskrivljeno značenje, iz svesti zajednice se polako briše šta optimizam zaista podrazumeva, a to je nešto što svojim delovanjem pokušavamo da reafirmišemo.
Optimizam kao politički stav je uverenje da se društvo može značajno promeniti nabolje u skladu sa određenim vrednostima, načelima i programom, da je to moguće učiniti u sagledivim vremenskim rokovima i da zavisi od nas i naše borbe.
Kada se pogleda kroz istoriju, društveni optimizam kao rašireno uverenje u jednoj zajednici je početni preduslov za društvene promene.
Društveni optimizam je rođen kao koncept u doba Francuske revolucije – korenitih društvenih promena i do tada nezabeleženog napretka. Optimizam je revolucionarna ideja.
Društvo zasnovano na optimizmu se ubrzano transformiše, pokreću ga protivurečnosti i konflikti koje generiše, i ta dinamika determiniše njegov razvoj.
Suprotnost tome je zatvoreno, konzervativno društvo, orijentisano na očuvanje statusa quo i trenutne društvene stratifikacije, nepostojeće socijalne mobilnosti, i pesimizma i apatije kao dominantnih uverenja.
Ideja optimizma je povezana sa skupom društvenih i političkih praksi, koje se mogu prepoznati u proglasu Novog Optimizma i svakodnevnom delovanju naše organizacije.
Naše aktivnosti okrenute su ka zajednici, jer verujemo da samo okupljanjem, zajedničkim naporom i međusobnom solidarnošću može doći do promena.
Promovišemo aktivizam, jer se te promene neće desiti same od sebe, već svaki pojedinac i grupa moraju raditi na tome u okviru sopstvenih kapaciteta.
Zbog toga podržavamo i pronalazimo saradnike među pojedincima i grupama koje pokazuju inicijativu, žrtvuju svoje vreme i druge resurse zarad opšteg dobra, shvataju značaj organizovanog delovanja i spremne su da svoje partikularne interese stave u drugi plan zarad ostvarenja zajedničkog cilja.
Društvo nam je trenutno razoreno, ali je to stanje moguće iz korena promeniti, i to zavisi od našeg rada, aktivizma i solidarnosti.
Autor je aktivista pokreta „Novi Optimizam“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
