Povratak poverenja u izbore

Načelno i principijelno „Dogovor“ je vrlo sličan „Zahtevima…“ počev od tačke 1 „Revizija i sastavljanje tačnog biračkog spiska“, pa sve do poslednje tačke 6 „Pravna i politička odgovornost za izborni inženjering“.

Sada se u tački 1 posebno zahteva sprovođenje preporuka ODIHR-a, a kao posebno važan ističe zahtev za revizijom postojećeg biračkog spiska.

I pre nego što bi komisija sastavljena od domaćih i međunarodnih eksperata sprovela kompletnu revizuju Jedinstvenog biračkog spiska, što je preporuka ODIHR-a unazad deset godina, uprava za Grad Beograd i sve lokalne samouprave u kojima će se ove godine održati izbori bi morale odmah da učine reviziju spiskova za svoja područja.

U komunikaciji sa ekspertima, građanima i MUP-om, morali bi da iz biračkih spiskova isključe sva umrla lica, lica koja su učesnici prethodnih izbora prijavili da su fiktivna na prijavljenim adresama ili su te adrese fiktivne, ali i lica koja su pred kraj prošle ili ove godine pod neregularnim uslovima menjali prebivališta ili boravišta.

Zatim, pod tačkom 2 traži se od javnog servisa blagovremeno i istinito izveštavanje građana o toku izbornog procesa, ali i da svi koji u izborima budu učestvovali budu ravnopravno zastupljeni na javnom servisu.

Bilo bi dobro da to učine i svi drugi mediji posebno oni koji poseduju nacionalnu frekvenciju.

REM je ostao dužan da javnost obavesti o objektivnoj analizu rada elektronskih medija u prethodnim izborima, posebno o podacima o upotrebi medija u promociji predsednika Republike kao funkcionera, ali i nosioca liste i predvodnika kampanje vladajuće koalicije.

Konačno treba da pokažu da li imaju volje i kuraži da rade posao koji im je poveren i za koji su dobro plaćeni. Ukoliko nemaju dovoljno kapaciteta, može im pomoći npr. BIRODI.

Treći zahtev se odnosi na to da izbori u ostalim lokalnim zajednicama budu održani istog dana kada i izbori u Beogradu.

Izbore za Grad Beograd i gradske opštine u Beogradu bi svakako trebalo održati istovremeno, kao i izbore u lokalnim samoupravama u kojima nisu održani 17. decembra 2023. kao prevremeni.

Razlozi za to nisu samo ekonomičnost i da se olakša i objedini rad biračkih odbora i drugih izbornih organa u narednom periodu, već i da se na ovaj način delimično onemogući neosnovana promena prebivališta iz jedne opštine u drugu – u kojoj se održavaju izbori.

Logičan je i zdravorazumski i četvrti zaključak/upozorenje Dogovora: „Ponovljeni izbori zakazani u kratkom roku i u odsustvu izmene izbornih uslova neće biti ni slobodni ni pošteni i na njih nećemo pristati.“

Posle imperativnog pokušaja da se termin izbora za Grad Beograd nametne za 28. april ili 5. maj, onaj ko odlučuje o svemu u ovoj zemlji se, posle rasprave sa Predsedništvom SNS, odlučio se za 2. jun.

Verovatno tako ne bi bilo da opoziciji na predlog ProGlasa nije blagovremeno reagovala kontra-predlogom i uslovom, ali i potpisivanjem Dogovora.

U redu, ali zašto je cena tog pristanka prema predsedniku Republike, koji nikako ne može da se odrekne uloge stranačkog predvodnika, odjednom velika briga da se redovni lokalni izbori održe odvojeno od beogradskih, kako kaže u „redovnom“ i „zakonskom“ terminu.

Pitajmo se, ko je i zbog čega na prethodnim izborima nametnuo mnogo veći i stvarni haos povodom njihovog održavanja u redovnim terminima? Ko je izazvao hitne i istovremenim ostavke 65 predsednika opština, bez ikakvog razloga i obrazloženja i iscenirao prevremeno raspuštanje Skupštine APV?

To sve je učinjeno da bi neko po svojoj računici objedinio sve prevremene izbore koji su mu u tom trenutku bili po volji.

Posle svega, ima li šta logičnije, racionalnije i jeftinije za budžet, da se preostali izbori za lokalne samouprave zakažu mesec dana ranije, zajedno sa ponovljenim izborima za Grad Beograd? Nema.

Na kraju 5. zahtev glasi: ustanovljavanje pravne i političke odgovornosti za izborne neregularnosti.

Građani, kao i na prethodnim izborima, ali i još posvećenije, treba da sve uočene nepravilnosti u izborima odmah prijave nadležnim organima (tužilaštvu, Zaštitniku građana, Agenciji za sprečavanje korupcije, REM-u..), a na dan izbora da se obavezno konstatuje podnošenje svakog prigovora u zapisnik.

Uvereni smo da je ovo poslednja šansa institucijama sistema da ne budu puki statisti, već da se upuste u svestrano rešavanje svakog prigovora, prijave i žalbe, saglasno odredbama Ustava, zakona i drugih propisa.

Na kraju, ono što je, takođe, bitno za ovaj Dogovor je da se svi subjekti koji su ga potpisali i oni koji će se priključiti – ostaju pri svemu onom što su zahtevali povodom poništavanja izbora na svim nivoima (republičkom, pokrajinskim, beogradskim i u 64 druge lokalne samouprave) i povodom čega su se obraćali izbornim organima i svim nadležnim institucijama sve do Ustavnog suda, dok god ih institucije ne uvere da rade po zakonu i da nije na delu selektivno sprovođenje zakona.

U tome ih nisu podržali samo domaći i strani posmatrači, nego i Evropski parlament Rezolucijom o stanju u Srbiji posle izbora.

Podsećamo da je pred Ustavnim sudom i dalje 9 nerešenih Zahteva za pokretanje izbornog spora, po tri za svaki nivo izbora.

Autor je bivši sudija, podnosilac zahteva o izbornom sporu pred Ustavnim sudom.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.