Požeška magla

Od profesora sam tada dobila dragocen savet: „Nemoj nikada da poklanjaš ocene netalentovanim studentima. Takvi mogu biti opasni, ambiciozni su, vole da budu u žiriju, vole vlast i svete se, desiće se da će odlučivati o sudbini nekog pažnje vrednog čoveka“.

Setila sam se njegovih reči i pitam se ko je poklonio ocene lošem đaku, koji se usudio da uruči otkaz Slađani Petrović Varagić, jednoj od najboljih požeških učenica, odličnoj studentkinji na katedri Istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, izvanrednoj kustoskinji i dugogodišnjoj urednici likovnog programa u Gradskoj galeriji u Požegi.

Na sajtu ove sada bivše galerije i dalje stoji tekst koji potvrđuje da je Gradska galerija u Požegi, zahvaljujući uređivačkoj politici, stekla zavidan renome, tako da su u njoj izlagala izuzetno značajna imena današnje savremene umetničke scene. Sud je presudio u korist Slađane Petrović Varagić, zašto to nije ispoštovano? Zašto je naša bivša najbolja učenica i kustoskinja završila na birou za nezaposlene? Da li je njen jedini greh što voli svoj grad i želi da u njemu živi i pošteno i profesionalno radi svoj posao?

Ko je poklonio ocene lošem đaku, koji je dao sebi za pravo da ukine i preimenuje Gradsku galeriju u Požegi u Sportsko kulturni centar i time otvori vrata „samoniklim umetnicima“, a obesmisli izlaganje radova onih profesionalnih i školovanih, poništi značaj održanih edukativnih i stručnih radionica?

Ko je poklonio ocene lošem đaku, koji nije uvideo značaj Gradske galerije i filmskog kampusa Interakcija a koji su svojim programima oživeli i zlatnim slovima ucrtali grad Požegu na kulturnoj mapi Srbije i regiona?

Ko je poklonio ocene lošem đaku, koji je marginalizovao značaj filmskog kampusa Interakcija, koji je motivisao mnoge mlade ljude iz zemlje i inostranstva da dođu u ovaj mali inspirativni grad, u kojem žive duhoviti i srdačni građani? Da li su sadašnji čelnici opštinske vlasti uopšte upoznati koliko je ovaj kampus, u okviru kojeg su snimljeni filmovi u Požegi i okolini, sada ozbiljan arhiv ovog grada? Kao i koliko je on uticao na požeške i užičke srednjoškolce, koji su sa mnogo entuzijazma volontirali i učestvovali u realizaciji filmova, da se kasnije i opredele za umetničke fakultete i budu među najboljim studentima. Poznajem ih i radujem se svakom njihovom uspehu.

Građani Požege protestuju. Okupljaju se na gradskom trgu koji je 2012. godine dobio nagradu kao najuspešnije arhitektonsko delo i proglašen za najlepši u Srbiji (izgrađen za vreme mandata predsednika opštine Milovana Mićovića, koji je razumeo svoje sugrađane). Taj trg je poimanje lepog i merilo ukusa građana Požege, koji ne pristaju da neko njihovim novcem bahato raspolaže i u interesu opštine (tačnije, čelnice opštine) kupuje ruglo – privatnu zgradu, tj. kuću, bespravno sagrađenu nasred ulice.

Zato građani Požege s pravom ne žele da poklone ocene lošim đacima u opštinskoj vlasti. Ali nema ko da ih čuje, osim onih koji su su tu da ih zastraše. A ako se njihovi, na pravdi zasnovani zahtevi ne usvoje, požeška magla preti da se spusti nad celom Srbijom.

Autorka je kostimograf i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Rođena u Požegi.