Pozivam vas na TV duel o nuklearkama

Vi ste kao bivši kik-bokser svakako vrlo pozvani da objasnite kako se neko može nokautirati udarcem nogom u glavu.

Svi smo bili svedoci kako ste to Vaše nagomilano znanje i iskustvo javno demonstrirali kada ste zaštitili Gorana Vesića od brojnih „obožavalaca“ koji su lično hteli da mu čestitaju na napisanoj knjizi o Beogradu.

Međutim, sada kada ste dobili zadatak da u ime Aleksandra Vučića navikavate srpsku javnost na temu nuklearne energije i da promovišete američku tehnologiju, zašli ste u teren u kojem Vam dobar direkt i aperkat ne znače puno.

Naime, nuklearna energetika kao i sve drugo na ovom svetu ima svoje dobre i loše strane, a ono što je ključno ne postoji univerzalni ključ već države od slučaja do slučaja procenjuju da li im je u interesu da se opredeljuju za ovaj vid energije.

Bez nipodaštavanja Vaših veština, ali dok ste Vi uvežbavali udarac iz okreta u protivnikovu glavu i razvijali poslove sa trgovinom lekovima ja sam što na fakultetu, što u nauci što u praksi već skoro dve decenije u temi energetike.

Iz tog razloga se osećam pozvanim da u par argumenata odgovorim na Vaše već drugo otvoreno pismo javnosti, a u kojem se bavite lobiranjem za američku tehnologiju nuklearnih elektrana:

Izgradnja nuklearnih postrojenja je veoma skupa i potreban je veliki period da se ta investicija otplati. Primera radi, Francuska je evropski lider u proizvodnji struje iz nuklearnih elektrana, a trenutna cena električne energije za domaćinstva im je 0,18 evra za kilovat-čas dok je u Srbiji ta cena 0,08. Dakle, izgradnjom nuklearki cena struje bi morala da nam ode drastično (više nego duplo) kako bismo mogli da je otplaćujemo. Ono što ovde moram da naglasim jeste da pomenuta Francuska ima svoju tehnologiju i sopstveno gorivo koje jeftino dobija iz bivših kolonija pa je i logično da su i oni glasni zagovornici nuklearne energije jer u tom vide svoju veliku poslovnu priliku. Doduše, Vama Francuzi nisu zanimljivi jer je aktuelni zadatak promovisati američke korporacije pošto one finansiraju uticajne lobiste koji Vučiću treba da obezbede prohodnost ka Bajdenovoj administraciji. Ta vrsta prohodnosti ka Emanuelu Makronu je ranije obezbeđena sklapanjem nepovoljnih ugovora sa francuskim kompanijama za tretman otpada u Vinči kao i za izgradnju metroa u Beogradu, što bi opevao Balašević: „Princip je isti sve su ostalo nijanse.“

Izgradnjom nuklearki se na dug period (najmanje pedeset godina) u potpunosti tehnološki i energetski vezujemo za onoga od koga smo kupili tehnologiju. Pošto Vi lobirate za Ameriku, to bi značilo da nekoj njihovoj multinacionalnoj korporaciji u ruke dajemo sudbinu ove zemlje praktično do kraja ovog veka i to bez bilo kakve garancije da ta korporacija iz nekog razloga neće početi da nas ucenjuje recimo 2040. godine znajući da nemamo nikakvu alternativu.

Izgradnja nuklearki je po pravilu usko povezana sa vojnom industrijom i bezbednosnim sektorom države od koje se tehnologija kupuje. Vaš predlog da od Amerikanaca kupimo nuklearnu elektranu značio bi da se u bezbednosnom smislu još više vezujemo za njih, a što bi u potpunosti kompromitovalo ideju vojne neutralnosti Srbije.

Drastično se smanjuje diverzifikacija snabdevanja energentima i povećava uvozna zavisnost, a samim tim se narušava energetska bezbednost zemlje jer se gorivo za nuklearne elektrane ne kupuje na slobodnom tržištu već od isporučioca tehnologije. Takođe, svaki remont mogu da vrše samo oni koje ovlasti američka korporacija za koju Vi lobirate.

U ukupnoj ceni koju neka država plaća nuklearnu energiju mora se uračunati i cena tretmana nuklearnog otpada, a što će se takođe prebaciti na ionako tanak novčanik građana Srbije.

Postoji još sijaset argumenata zbog kojih se ja lično protivim izgradnji nuklearnih postrojenja u Srbiji pa bih Vam tako dao predlog da zamolite Aleksandra Vučića da dozvoli televizijsku emisiju u kojoj bismo Vi i ja pred građanima Srbije razmenili misli o ovoj strateški bitnoj temi. Pozvao bih ja na duel i samog Vučića, koji Vam je, uveren sam, i naložio da krenete u čitavu ovu nuklearnu kampanju, ali verujem da će se on pre odlučiti za (auto)debatu sa tablom za crtanje ili eventualno sa ekspertima tipa Jelene Karleuše.

Autor je predsednik Narodnog slobodarskog pokreta i doktorand na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu