Prava građana u Srbiji nisu dovoljno zaštićena

Beogradski centar za ljudska prava cele godine samostalno, ali i sa drugim organizacijama civilnog društva prati ostvarivanje ljudskih prava u Srbiji, a ove godine smo u saradnji sa N1 portalom, sproveli istraživanje stavova građana o stanju ljudskih prava u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno u periodu od 16. septembra do 16. oktobra 2022. godine, u kome je učestvovalo 11.726 građana (pristupilo stranici), dok je 7.076 odgovorilo na postavljena pitanja.

Šta nam analize i podaci govore o stanju ljudskih prava u Srbiji?

Kada su u pitanju ekonomska i socijalna prava građana, 86 odsto ispitanika smatra da radna prava nisu adekvatno zaštićena, položaj muškaraca i žena na tržištu rada nije jednak i ravnopravan.

To nam sa druge strane dodatno potvrđuju recimo i podaci Zaštitnika građana, gde je najveći broj pokrenutih postupaka u oblasti radnih prava – 12,55 odsto, kao i u oblasti ekonomskih i imovinskih prava – 39,68 odsto. Imajući u vidu zvaničnu statistiku Republičkog zavoda za statistiku, da je prosečna zarada na dan 25. oktobra 2022. iznosila 75.282 dinara, da je inflacija ove godine dostigla 14 odsto, da je prosečna potrošačka korpa iz jula meseca iznosila 86.839 dinara, ne čudi ni da 73 odsto građana smatra da mesečna primanja ne omogućavaju dostojanstven život u Srbiji.

Preko 80 odsto građana smatra da država ne omogućava adekvatnu zdravstvenu zaštitu, kao i da u Srbiji nema kvalitetnog i pravednog sistema obrazovanja. Svedoci smo sve većeg porasta vršnjačkog nasilja u školama, kako nad decom tako i nad nastavnicima, što je nažalost odraz stanja u društvu.

Žene i muškarci nisu ravnopravni

Da žene i muškarci nisu ravnopravni u društvu smatra 73 odsto građana, što se treba posmatrati sa nekoliko nivoa.

Dostupni podaci iz 2021. pokazuju velike razlike između žena i muškaraca u pogledu zapošljavanja i tržišta rada. Procenat nezaposlenih muškaraca iznosio je 37,1 odsto, dok je taj procenat za žene znatno veći – 53 odsto, dok je stopa nezaposlenih mlađih žena iznosila 76,4 odsto.

Procenat zaposlenosti muškaraca i žena je: 56,6 odsto za muškarce i 41,3 odsto za žene. Odsustvo za negu dece uglavnom koriste žene (82 odsto prema 14 odsto) dok postoji nesrazmerna razlika između vremena koje žena i muškarci provode kada je u pitanju briga o svojoj deci svake nedelje.

Šezdeset četiri posto žena troši između dva i šest sati dnevno radeći neplaćene kućne poslove, dok 76 odsto muškaraca provede do sat vremena na dan obavljajući takav posao.

U izveštaju Evropske komisije je konstatovano da je neplaćeni rad žena koje provode u domaćinstvima iznosi 21,5 odsto BDP-a Srbije, posebno ranjive grupe žena, kao što su samohrane majke, žene koje su pripadnice marginalizovanih grupe su višestruke diskriminisane i nedostaje adekvatna podrška države odnosno institucija.

Da se država neefikasno bori protiv nasilja u porodici smatra 91 odsto građana. Podaci pokazuju da je u 2020. i 2021. godini 48 žena ubijeno kao posledica nasilja u porodici.

Analiza medija o izveštavanju o nasilju nad ženama na društvenim platformama i online portalima govori da veliki broj medija otkriva identitet žrtve, poverljive podatke, senzacionalistički izveštava o nasilju što dovodi do sekundarne viktimizacije kao i traumatizacije žena koje su se ohrabrile da o nasilju javno govore.

Ista prava za LGBT

Gotovo 69 odsto građana smatra da LGBT osobe treba da imaju ista prava kao i svi ostali građani Srbije, ali zato 47 odsto građana smatra da Srbija treba da usvoji Zakon o istopolnim zajednicama kojim bi se zakonski regulisao čitav niz prava za LGBT populaciju u Srbiji.

Zakonski proces priznavanja pola u Srbiji je regulisan zakonom, ali je i dalje neadekvatan, komplikovan i dugotrajan. Organima nadležnim za njegovu implementaciju nedostaju jasne smernice o sprovođenju ili se čini da ignorišu propisane rokove.

Građani takođe smatraju (84 odsto) da država ne štiti jednako i pod istim uslovima pravo da izraze svoj stav po određenom pitanju, odnosno pravo na slobodu okupljanja je ponovo palo na testu po oceni građana, ali organizacija civilnog društva. Samo ove godine imali smo primere napada na ekološke aktiviste širom Srbije, nesrećno održan Evroprajd, a sa druge strane uspešno i bez ometanja održane druge skupove poput protesta za očuvanje porodice, itd.

Na primer Evroprajd 2022 je održan u Beogradu u periodu od 12. do18. septembra 2022. godine, ali je okupljanje zakazano za 17. septembar zabranilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Žalbe organizatora na odluku podnete ovom Ministarstvu, a samim tim i Upravnom sudu bile su odbačene. Šetnja je na kraju ipak održana uprkos zabrani, ali ne originalnom rutom, sa jakom policijskom pratnjom, dok je nekoliko različitih incidenata dokumentovano.

Prema podacima iz 2021. godine 512 dece je institucionalizovano – od kojih 345 (67,38 odsto) sa smetnjama u razvoju, dok je 29 dece (21 sa smetnjama u razvoju) bilo mlađe od tri godine. I pored pozitivnih iskustava sa hraniteljstvom, nedovoljan broj hraniteljskih porodica je obučen za brigu o deci sa smetnjama u razvoju. Ovo je glavni razlog zašto su deca sa smetnjama u razvoju previše zastupljena u rezidencijalnom smeštaju.

Usvojena je strategija za deinstitucionalizaciju i razvoj usluga u zajednici za period 2022-2026, ali ne i Akcioni plan za njeno sprovođenje. Uprkos brojnim nedostacima, Strategija za pohvalu podiže minimalni uzrast za institucionalizaciju na sedam godina. Strategija prepoznaje i neophodnost razvoja specijalizovanih, povremenih i urgentnih oblika hraniteljstva, koji još uvek nisu razvijeni u praksi, pa su deca i omladina sa smetnjama u razvoju u većem riziku od institucionalizacije.

Nepoverenje u medije

Poražavajući je procenat građana – 91 odsto koji smatra da mediji u Srbiji ne izveštavaju objektivno i profesionalno na teme koje su od društvenog i političkog značaja za građane. Pravo na slobodu izražavanja kao i na pravovremene, objektivne i nepristrasne informacije je od suštinskog značaja za društvo, a odgovornosti na medijima i novinarima je velika.

Odgovornost za širenje ili podsticanje govora mržnje u velikoj meri snose mediji zbog sadržaja koji objavljuju i korisnički generisanog sadržaja koje objave. Stranice informativnih portala na društvenim mrežama postale su mesto koje je prepravljeno diskriminatornim komentarima usmerenim protiv različitih društvenih grupa. Mnogobrojni izveštaji međunarodnih organizacija, Komiteta Ujedinjenih nacija ukazuju da su istraga, gonjenje i sankcije zbog govora mržnje zbog napada i pretnji često neadekvatni i da je potrebno unaprediti mehanizme zaštite.

Više od 80 odsto građana smatra da je govor mržnje zastupljen u javnoj sferi i ono što je posebno zabrinjavajuće je što takav govor dolazi od predstavnika vlasti prema neistomišljenicima, ženama, civilnom društvu, nezavisnim novinarima, i prolazi nekažnjeno. To je ujedno i poruka društvu i svakom pojedincu, i još jedan dokaz da nema vladavine prava i zaštite ljudskih prava. Preko 70 odsto građana smatra da njihovi lični podaci nisu adekvatno zaštićeni na internetu.

Autorka je direktorka Beogradskog cengtra za ljudska prava

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.