Prava žena u Avganistanu i svetu

Miliona ljudi bi bilo nesmetano likvidirano po gulazima, huntističkim stadionima, bolnicama za mentalno bolesne i sličnim mestima da se neki ljudi iz drugih zemalja, drugih kontinenata nisu bavili nečim što su smatrali svojim poslom iako se dešavalo daleko od njihovih zemalja i kultura. Ticalo ih se, jer su ljudska prava univerzalna.

Šta uopšte znači pokrivanje žena koje žive pod islamskim običajima i zakonima, kako je došlo do toga da žene negde u javnosti treba da budu pokrivene?

Suština je shvatanje da nepokrivene žene kod muškaraca izazivaju nekontrolisane seksualne porive, agresiju i nasilno ponašanje, i prema njima samima ali i prema drugim muškarcima, potencijalnim rivalima. Muškarac po takvom shvatanju, ima „prirodno pravo“ da bude nekontrolisano agresivan ako je „isprovociran“ prizorom nepokrivene ženske kose i lica, a žena ima „prirodnu“ dužnost da pazi da do toga ne dođe, a ako dođe, sama je kriva jer je „izazivala“.

Ljudska prava su prioritetna u odnosu na tradicije, običaje i kulturom usvojene vrednosti ako se njima krše ljudska prava. Nećemo odobriti nigde robovlasničke odnose zato što bi neki politički lideri „poželeli“ da se u njihovim zemljama tako živi, ekonomski je isplativo, i smatraju da im se niko ne sme mešati u njihove unutrašnje stvari i kritikovati njihovu tradiciju.

Iako su najveće civilizacije procvetale upravo u robovlasničkim sistemima, egipatska, antička Grčka, rimska, danas ipak nemamo nikakvu sumnju da je ropski odnos čoveka nad čovekom kršenje ljudskih prava. Primer neprihvatljivosti robovlasništva pomaže shvatanju da postoje granice u poštovanju kulturnih autentičnosti, religije, tradicije i sl, ma kako one dugo trajale i ma koliko bile ukorenjene u određenom narodu ili religiji.

Nasilje je sasvim sigurno i van svake sumnje kršenje ljudskih prava. Ne umanjuje ga, niti opravdava, ugrađenost u kulturne vrednosti, običaje, uverenja, stavova većine, u konkretnom slučaju islamske kulture, da žena mora da bude u javnosti pokrivena jer je samo takva žena pristojna i dostojna poštovanja.

Imperativ pokrivenosti, znači imperativ nametnut ženama da budu lojalne saradnice sopstvenog ugnjetavanja, jer ako nisu, krive su i zbog muškog nasilja, ali i zbog „nepoštovanja“ svoje zajednice, svoje religije, svoga naroda.

Činjenica da je pokrivenost žena nasilje, upravo zbog same svoje suštine koja muškarcu daje za pravo da za svoju agresivnost okrivi ženu, da je sputa i kazni za ono za šta može samo on da bude odgovoran. Jasno i glasno treba reći da je pokrivenost žena nasilje nad ženama, opravdanje muškog nasilja nad ženama, potčinjavanje i diskriminacija žena. Nedopustivo davanje prioriteta običajima nad najelementarnijim ljudskim pravima današnjice.

Nereagovanje je takvo stanje civilizacije koje Amin Maluf ocenjuje kao odlazak u moralni stečaj. I poručuje, „ili ćemo umeti da izgradimo u ovom veku jednu zajedničku civilizaciju zavarenu univerzalnim vrednostima i obogaćenu našim kulturnim raznolikostima, ili ćemo skupa potonuti u zajedničko varvarstvo“. Nepristajanje na kršenje ljudskih prava avganistanskih žena vid je zajedničkog napora čovečanstva današnjice protiv potonuća u to varvarstvo.

Autorka je profesorka