„Pravac Evropa“, cilj već u imenu

Ovo je prvi put, od kada ja pamtim, da grupa stranaka pravi predizborni ansambl čijim promotivnim imenom želi da pokaže građanima šta im je glavni cilj, ne kalkulišući sa tim što će, možda, određen broj potencijalnih glasača staviti u dilemu, da li da glasaju za nekoga ko ima tako rezolutno političko opredeljenje prema Evropskoj uniji.

Ovoj političkoj grupaciji, sa imenom „Pravac Evropa“, gotovo da ne treba politički program, jer ga je ona već „stavila na sto“. A i praćenje učinaka ove političke grupacije, ako joj građani ukažu poverenje na izborima, neće biti teško. Jer sve će biti po onom spartanskom vojnom uskliku „S njim, ili na njemu!“. Neće biti moguća vrludanja, zaokreti i zastoji, koji su karakterisali sva dosadašnja predizborna „zaklinjanja“ političkih stranaka koje su „osvajale vlast“, a koja su se pretvarala u politička dejstva zasnovana na principu „može da bidne, al´ ne mora da znači!“.

„Pravac Evropa“ je osetila da su se građanima smučili svi dosadašnji politokratski „Šćepani Mali“ čija su imena dominirala nazivima izbornih listi. Dosadile su im njihove lagarije, skrivanja iza raznih „izlizanih i poderanih prnja“ ili „novih kabanica“ koje im omogućavaju da „namiguju levo, a skreću desno“, da kradu i nemilosrdno otimaju, da od građana prave roblje za svoje i za tuđe potrebe, i da Srbiju, svi od reda, u konačnici, uvode u neke hibridne manje ili više tvrde autokratske režime funkcionisanja.

Zato bi po naciju bilo dobro da i ostale političke grupacije za sledeće parlamentarne izbore, smisle svoja političko-programska imena, na osnovu kojih građani mogu lako pratiti učinak njihovih dejstava, ako budu osvojili vlast.

To mogu biti sintagme tipa: „Srbija do Tokija“, „Pravac Rusija“, „Pravac Turska“, ili slično. Ostali politikantski nazivi, koje, navodno, prate „jaki predizborni programi“, a tu se uključuju i imena političkih partija, uvek znače da neko hoće da vam „proda mačku u džaku“.

Posebno, ako iza imena neke liste čuče imena nekih „dokazanih političara“. Kao na primer „… – Boris Tadić“, „… – Aleksandar Vučić“, „… – Ivica Dačić“, „… – Milan Krkobabić“, „… – Vuk Jeremić“, „… – Boško Obradović“, „… – Dragan Đilas“, „… – Milica Zavetnica“, „… – Zoran Lutovac“, „… – Miloš Janković“, itd. Jer glasanjem za liste sa imenima njihovih vođa u naslovima, Srbija će glasati, kao i do sada, za nastavak svoje demokratske i razvojne agonije.

Ja, normalno, nemam ništa lično protiv spomenutih lica, ali ako odrednica izbornih lista budu imena čelnika stranaka, sigurno je da će, sa glasanjem za liste, a ne za kandidate, u rezultatu uvek biti neka „Srbija na četiri stuba“, „Srbija koju svi mrze“, „Srbija u svom zlatnom dobu“, itd, odnosno neproduktivan autoritarni partokratski režim i veliki broj gladnih poavetinjenih građana.

Autor je univerzitetski profesor, bivši ministar u Vladi Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.