Pravda- nemoguća misija

Potpuni zaokret u ovom krivičnom postupku, pre svega, posledica je odluke Apelacionog suda u Beogradu iz 2013. godine koji je ukidajući prvostepenu osuđujuću odluku faktički „uputio“ niži sud u pravcu donošenja oslobađajuće presude. Na oslobađajuću presudu Višeg suda u Beogradu žalili su se Više javno tužilaštvo u Beogradu i oštećeni Vuk Drašković preko svog punomoćnika. Predmet je stigao u Apelacioni sud i opet je došao pred isto ono sudsko veće koje je svojom prethodnom odlukom u istom predmetu ukinulo oslobađajuću presudu. Njihov nalog je izvršen, ostalo je da Apelacioni sud „zakuca“ nevinost DB-a, u vezi sa pokušajem ubistva Vuka Draškovića. Čemu da se nada oštećeni Drašković, koji je godinama sa svojim pravnim timom vodio borbu za istinu u slučajevima gde su se po nalogu državne bezbednosti bivšeg režima ubijali politički protivnici?

Vuk Drašković je bio primoran da povuče još jedan riskantan potez u ovoj svojevrsnoj šahovskoj partiji u kojoj pravila ne važe, gde protivnik povlači figure bez obzira na drevna i jasna pravila. Taj potez je zahtev predsedniku Apelacionog suda, sudiji Dušanu Milenkoviću za izuzećem sudija Apelacionog suda, predsednice veća Sonje Manojlović, sudije izvestioca Nade Hadži Perić i člana sudskog veća Dragana Ćesarovića. Glavni razlog za zahtev za izuzeće jeste sudija Sonja Manojlović. U njenu nepristrasnost sumnja oštećeni Drašković i njegov advokat. Javnosti možda nije poznato da je dosad jedini pripadnik državne bezbednosti koji je osuđen na kaznu zatvora, za sada, bivši operativac Milorad Bracanović. Kada kažemo jedini, podrazumeva se da se ne računaju oni pripadnici DB-a koji u toj službi nisu „odrasli“. Nakon što je izdržao polovinu zatvorske kazne, tada sudija Vrhovnog suda Sonja Manojlović donela je odluku o uslovnom otpustu Milorada Bracanovića. Valjda zbog dobrog vladanja? Dva člana sudskog veća koja su sa sudijom Manojlović tu odluku donela, razrešeni su sudijske funkcije u vreme „reforme“ pravosuđa, ali ne i predsednica toga veća, sudija Sonja Manojlović. Ona je samo spuštena u sud niže, u apelacioni sud, gde i danas sudi kao osoba od velikog poverenja službe.

Prethodnu osuđujuću presudu sudsko veće čije izuzeće sada traži žrtva Vuk Drašković donelo je iz raznih, uglavnom bizarnih razloga. Jedan od razloga bio je, kako je iz presude bilo nejasno u kojem mestu su okrivljeni izvršili krivično delo, kad je sud rekao „u Beogradu i drugim mestima“. Sudija Manojlović se pitala koja su to druga mesta. Nije mogla da se seti recimo Budve, kao i da je to mesto već utvrđeno u pravosnažnoj presudi suda u Beogradu, još kada se u vezi sa atentatom u Budvi sudilo neposrednim izvršiocima atentata. Apelacioni sud je tada ukidajući osuđujuću presudu kritikovao prvostepeni sud i pitao ga zašto nije poverovao odbrani okrivljenih, koja je od prvog momenta nepromenjena? Oštećeni Vuk Drašković traži izuzeće ovog sudskog veća, jer su se te sudije u prethodnoj odluci već negativno izjasnili o dokazima, kao i o pravnoj oceni dela, pa je sada kada do njih dolazi oslobađajuća presuda, jasno da to sudsko veće smatra da su optuženi nevini.

U ponovljenom sudskom postupku nije se promenilo ništa. Jedina prava promena bila je ocena odbrane okrivljenih i svedočenja Draškovića. Ovoga puta, sud je „poklonio svoju veru“ okrivljenima, a Draškoviću nije. Tako je Vuk Drašković žrtva dva pokušaja ubistva, organizovana od istih ljudi, iz iste službe državne bezbednosti, došao u situaciju da sud smatra da on laže, a okrivljeni govore istinu. Državna bezbednost je oslobođena, a „osuđen“ je Vuk Drašković. Valjda zato što se usudio da ostane živ i zato što neće da odustane.

Javnost danas ne vidi da će se isto desiti i na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije. Ne može u Srbiji da se sudi državnoj bezbednosti, toj sili izopštenoj iz vremena i prostora koja i dalje vlada Srbijom, u kontinuitetu, već 70 godina.

*Autor je advokat Vuka Draškovića