Pravda za Miškovića

Na ulici krkljanac: bezbroj mladih osoba odevenih u kolekcije Zara, Massimo Dutti ili Stradivarius zuje između BMW-a, hondi i fiata koji se valjaju prljavim asfaltom (verovatno ga je postavilo Preduzeće za puteve Beograd).

Pogled mi luta kroz staklo i zastaje na ciglama osiguravajuće kuće Delta Generali: to mora da je stručni rad „Toze Markovića“. Na fasadi „Maxija“, nešto niže, – grafit: „Kosovo je Srbija, sve ostalo je Delta“.

Plaćam račun karticom American expres koju mi je izdala Banca intesa. Žurim, kasnim na film: u tržnom centru „Delta City 67“ ušuškan je lep multipleks bioskop.

Sve je iz ove prethodne priče, na neki način – Deltino. Izuzev, na svaki način – mene. Na ličnu(ne)sreću, nisam pripadnik vojske od preko 20 hiljada zaposlenih u nekoj od Deltinih firmi – kćeri, sestara, majki koje će, samo u ovoj godini, na ime raznih obaveza u budžet Republike Srbije uplatiti oko 200 miliona evra.

Iako je uspon kompanije Delta primer vredan izučavanja u školama, primetno je nesaglasje oko toga treba li taj „case study“ izučavati isključivo na fakultetima za menadžment.

Mada je sasvim izvesno da je Miroslav Mišković, kao uspešan komunistički privrednik, rano „tipovan“ kao značajan kadar u piramidi Miloševićeve vlasti, ovaj Kruševljanin je biznis oduvek smatrao profitabilnijim od politike. No, da bi odoleo iskušenju, moraš mu podleći: tokom 1990. godine Mišković je, ipak, kratko bio potpredsednik Vlade Srbije. Legenda kaže da je nakon šestomesečnog izleta u politiku iznajmio sobu u hotelu „Slavija“ u Beogradu, osnovao uvozno-izvoznu firmu Delta M i ubrzo zaradio prvi milion („Više na tuđu glupost, nego na sopstvenu pamet“, reći će Mišković jednom prilikom).

Bilo je onih koji su tvrdili da se Delta razvila na temeljima urušenog Geneksa, a još više zlih jezika koji su mu prebacivali „otkupljivanje“ izvozne robe putem jeftinih kredita od mentora iz državnih banaka. Zasigurno najveći projekat bio mu je osnivanje Delta banke u koju je, pričali su neskloni mu, masovno deponovan „državni novac“.

Kako god: politički uspon Miloševića i rast profita Miškovića bili su neodvojivi – kao zvuk i odjek. Ma koliko poricao privilegovan položaj za vlasti Miloševića, Mišković je posle 5. oktobra ipak morao da plati izvesnu sumu (1,6 miliona evra, spekulisali su mediji) na ime ekstraprofita.

Uprkos reputaciji, Delta je dolaskom demokratskih vlasti prosto – eksplodirala. Mišković je, baveći se bankarstvom, osiguranjem, nekretninama, gradnjom i drugim visokoprofitabilnim poslovima, postao vodeći igrač čak u regionu; trguje sportskom opremom, kozmetikom, automobilima, robom široke potrošnje; kompanije u sastavu Delta holdinga kupile su nekoliko maloprodajnih mreža, velikih poljoprivrednih kombinata i kontrolne pakete akcija zamašnog broja jakih kompanija; Delta je vlasnik „Obuće“ Beograd, novosadskog „Interservisa“, beogradskog auto-remontnog preduzeća „Autokomanda“ i prestižne zgrade Invest banke na Terazijama. Delta holding odavno stvara više od deset procenata srpskog društvenog proizvoda. Sam „Miško“ je dugo u vrhu svih lista najbogatijih stanovnika Evrope.

„Takvi smo kakvi smo, bolje od nas nemate“, obratio se, jednom davno, Mišković Čaršiji. Nema racionalnog obrazloženja zašto je to tako. Možda je sudbina! Uspeh – to je već neporecivo.

Ali, svaki uspeh rađa zavist i otpor Čaršije. Pa, kad Čaršijom prostruji vest da rad i ove Vlade koordinira izvesni biznismen, svi se sete – Miškovića. Kad Veran Matić progovori o pretnji da će B 92 „biti uništen“, koju je u Predsedništvu Srbije, na večeri u čast američkog predsednika, izrekao izvesni predstavnik krupnog kapitala, u fokusu Čaršije je – Mišković. Kad se nova tura subvencionisanih stambenih kredita dovede u vezu sa kupovinom stanova gotovo isključivo u Deltinom naselju Belville, Čaršija lansira tezu da je to poslednji ustupak – Miškoviću.

U retkim trenucima opuštanja, a uvek je voleo da mu kelner bude neko od političara ili poznatih urednika, ovaj plemeniti tajkun se jednom prilikom veselo osvrnuo na famu oko svog lika i dela: „Kad igraju Juventus i Livorno, za koga ti navijaš? Za Livorno, prirodno! Dobro, a u kom bi od tih timova voleo da igraš?!“

Jedan je Mišković! I to nije njegova krivica: oplođava on mnoge političare i urednike ali slaba vajda. Gde bi nam bio kraj kad bi ovi rađali.

Zato iz sve snage dajem podršku „delegatu“ Druge čaršije koji je ovih dana na zgradi PMF-a ispisao grafit: „PRAVDA ZA MIŠKOVIĆA“.

(Ovaj tekst je pisan 863. dana otkad je Tomislav Nikolić obećao da će se iseliti iz Bulevara Zorana Đinđića)