„Pravda za Radoičića“: Autorski tekst Luke Jovanovića

Ovo insistiranje je formalizovano sa usvajanjem Rezolucije Evropskog parlamenta 19. oktobra kojom se zahteva utvrđivanje svih činjenica vezanih za incident i kažnjavanje odgovornih u skladu sa zakonom.

Taj zahtev potvrdila je i “EU petorka“, dva dana kasnije, prilikom svoje prve posete Beogradu nakon usvajanja te rezolucije ( i nakon Banjske), kad se sastala sa Predsednikom Srbije.

U nedeljama nakon incidenta u Banjskoj, a pre usvajanja Rezolucije EP, na ovom mestu bavili smo se pitanjem potencijalne krivične odgovornosti Milana Radoičića i njegove grupe, mogućnostima za pokretanje krivičnog postupka protiv njih u Republici Srbiji, pitanjem eventualnog izručenja Milana Radoičića vlastima u Prištini, kao i mogućom međunarodnom istrage kojom bi se utvrdile sve relevantne činjenice vezane za događanja 24. septembra.

Kako je Republika Srbija iskoristila to vreme?

Rečju, loše. Veoma loše.

Toliko loše da se u pomenutoj Rezoluciji uopšte ne pridaje bilo kakav značaj istrazi pokrenutoj protiv Radoičića u Srbiji!

Brojni nedostaci te istrage, a na koje smo ranije ukazali prilikom razmatranja potencijalne međunarodne istrage, kao i postupanje tužilaštva i suda u tom postupku koje je bilo predmet brojnih kritika, stvorili su u međunarodnoj zajednici nepoverenje u istražne organe Srbije koje je 19. oktobra dostiglo svoj vrhunac u tački 11 Rezolucije u kojoj se “izražava duboka zabrinutost što zbog toga što svi odgovorni za napad u selu Banjska možda neće biti privedeni pravdi.”

I ne samo to!

U Rezoluciji se Srbija poziva da u “potpunosti sarađuje” sa istragom koju vode vlasti u Prištini i da – kako stoji u tački 2 Rezolucije – “odgovorne za napad koji trenutno borave u Srbiji privede pravdi u skladu sa zakonom, što uključuje njihovo izručenje Kosovu.”

Već u prvom tekstu posvećenom incidentu u Banjskoj upozoravali smo da “ukoliko Srbija ne bude bila u stanju da, u okviru svojih nadležnosti i poštujući sopstvene zakone, istraži aktivnosti Radoičića i njegove grupe da će to učiniti institucije Kosova i da će u tome imati podršku međunarodne zajednice.”

Ta upozorenja, nažalost, bila su ignorisana.

***

Srbija se nakon usvajanja Rezolucije EP sada suočava sa političkim posledicama sopstvenog propuštanja da preduzme nužne pravne korake kako bi se sankcionisali odgovorni za oružani incident u Banjskoj.

Šta bi Srbija mogla da preduzme da se te “posledice u najavama“ izbegnu, ili makar ublaže?

Za početak, morala bi mnogo ozbiljnije da shvati krivični postupak koji su njeni pravosudni organi pokrenuli protiv Milana Radoičića.

Ta ozbiljnost bi podrazumevala, pre svega, a) utvrđivanje identiteta svih pripadnika Radoičićeve grupe koji su neposredno učestvovali oružanom incidentu u Banjskoj, b) identiteta svih lica koja su tim licima pomogla u organizaciji oružane akcije u Banjskoj tako što su im obezbedili pristup oružju koje je tamo korišćeno, pomogla u prebacivanju tog oružja na teritoriju Kosova kao i c) lica koja su finansirala nabavku tog oružja.

Uz to bi svim navedenim licima morao bi biti određen pritvor kako bi se sprečilo njihovo bekstvo i otklonila opasnost od uništavanja dokaza i uticaja na potencijalne svedoke.

Dalje, istragom bi moralo biti jasno utvrđeno d) kako je ova grupa funkcionisala na teritoriji Srbije i utvrditi e) kako je bilo moguće da ceo bezbednosni sektor nije znao za postojanje ove grupe, njene aktivnosti i planove, a ako su znali za njih zašto povodom toga nisu preduzeli ništa iz svojih nadležnosti?

Najzad, celokupnu istragu u vezi sa ovim pitanjima kao i postojeći predmet protiv Radoičića i NN lica morao bi biti ustupljen Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal.

Ne samo zbog toga što to zahtevaju obim i priroda predmeta, već i zbog toga što je dosadašnje vođenje predmeta od strane Višeg javnog tužilaštva upravo i dovelo Srbiju u ovakvu tešku situaciju, a zbog koje je preko potreban jedan novi početak u ovoj pravnoj stvari .

***

Ukoliko ništa od ovih koraka ne bude preduzeto, potvrdiće se strahovanja kako lica odgovorna za napad u Banjskoj nikada neće biti sankcionisana.

Još gore, postaće belodano da u Srbiji ne postoji nijedna institucija koja ima kapacitet i volju da vodi postupak u ovoj stvari, a koji bi zadovoljio ne samo standarde koji se očekuju od zemlje koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji već i minimalne standarde koje bi morala da ispunjava bilo koja pravna država.

Ukoliko bi to bio novi pravni standard Srbije, Radoičićeve – pošto bi ona prestala da bude i Naša jer bi njeni zakoni prestali da važe i da se odnose i na njega – onda ništa.

Autor je advokat iz Beograda

Tekst je prvobizno objavljen na interent stranici Foruma za bezbednost i demokratiju

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.