foto (BETAPHOTO/MILAN TIMOTIĆ)U slučaju „Rio Tinta“ Ustavni sud je doneo odluku, a da nije doneo rešenje o pokretanju postupka, „smatrajući da je tokom sprovedenog prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno“.
Ovaj sud bi u pripremi donošenja svojih odluka po pravilu trebalo da organizuje javnu raspravu. Umesto toga nigde u dostupnoj dokumentaciji nema naznake čak ni ko je inicijator ovog postupka iz 2022. Da se „Rio Tinto“ nije oglasio na upit N1, ni to se ne bi saznalo.
Sudija-izvestilac u ovom predmetu nije tražio od Vlade kao donosioca propisa obavezno mišljenje. Zbog svega toga, jedan od deset sudija Ustavnog suda je izdvojio svoje mišljenje i nije glasao za ovu odluku, a drugi sudija je izdvojio mišljenje zbog ozbiljnih procesnih propusta.
Zašto se uopšte u po leta, iznenada, požurilo sa rešavanjem ovog slučaja, pre, na primer, rešavanja zahteva za odlučivanje o izbornom sporovima iz decembra 2023. godine?
U saopštenju Ustavnog suda, pa ni u obrazloženju Odluke, se ne navodi na koji je način Vlada kojoj se ne spori nadležnost da donese spornu Uredbu „prekoračila granice svoje nadležnosti time što je Uredba doneta na način koji nije u saglasnosti sa čl. 3 Ustava i odredbama Zakona o Vladi i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu“.
Zar je za taj uvid bilo neophodno više od dve godine, zar ga nije mogla učiniti i sama Vlada kada se zna da se „Rio Tinto“ za rudarenje u Srbiji interesuje duže od dve decenije i da se o ekološkim aspektima projekta izjasnila i SANU?
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Zoran Tomić ističe da se Ustavni sud ukidajući kao neustavnu uredbu Vlade kojom je zaustavljena primena uredbe u pogledu projekta „Jadar“, samo naprečac, pozivajući se na procesne propuste, stavio van snage stopiranje uredbe, koja je već u startu bila samo iznuđeni politički manevar.
„Posredi je čista pravna besmislica, jer kad sudski staviš van snage jedno stopiranje, njime do tada zaustavljeni pravni saobraćaj nastavlja nesmetano da teče. Ustavni sud je valjda smišljeno radi neke veštačke ravnoteže i privida pravde“, ostavio „otvorena vrata“ da Vlada Srbije novom uredbom stavi u pravni pogon onu prvu. To je Vlada Srbije već i učinila.
Međutim, Ustavni sud u svom saopštenju i u odluci koja je dostupna na sajtu ovog suda, nijednom rečju ne pominje da nije reagovao 2021. godine, kada su ekološka udruženja uputila inicijativu za ocenu ustavnosti zakonitosti Vladine Uredbe iz prethodne godine o utvrđivanju Prostornog plana posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“.
Takođe, Ustavni sud, a ni Vlada, nigde ne pominju da povodom ovog slučaja najviši zakonodavni organ – Narodna skupština dve godine, postupa suprotno odredbi člana 2 Ustava – Suvrenost građana. Ustavni sud uopšte ne ukazuje da se odredbe Ustava i u ovom delu moraju poštovati.
Jedino na šta se u obrazloženju svoje odluke poziva je da „iz obrazloženja Predloga same Uredbe sledi da je jedini i isključiv razlog za njeno donošenje kontinuirano uznemiravanje građana… ali je, u ovom slučaju negativno mišljenje zainteresovane javnosti moglo biti cenjeno samo u postupku i na način kako je to propisano Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu.“ Nigde se u odluci ne navodi da li se do dokumenta – Predloga Uredbe sa obrazloženjem, došlo zvaničnim ili nekim privatnim putem?
I što je još važnije u odluci Ustavnog suda i uopšte u pristupu ovoj materiji, previđa se i potcenjuje širi ustavnopravni i građanski kontekst celog slučaja. Sudijama bi moralo biti poznato da već drugu godinu nije odlučeno o ustavnoj žalbi zbog neodlučivanja Narodne skupštine po narodnoj inicijativi koju je podnelo 38.000 građana. To je inicijativa o zabrani kopanja litijuma i bora koju se pokrenuli Savez ekoloških organizacija Srbije i navedeni pokret, a koja se navodno „zagubila“ negde u Skupštini Srbije.
Zbog svega iznetog definitivno zabrinjava brzina i način odlučivanja Ustavnog suda, pa i kvalitet njegovih odluka. Kao najbolji čini nam se predlog prof. Tomića da bi zainteresovani trebalo što pre pred Ustavnim sudom iniciraju novi ustavni spor kako bi se pobila najnovija Uredba vlade Srbije o Prostornom planu.
Pri ponovnom ustavno-sudskom ocenjivanju i odlučivanju, moralo bi se naročito voditi računa da li je predmetna uredba saglasna ili suprotna načelu iz čl. 74 Ustava („Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju“), kao i da li su poštovani propisi Zakona o zaštiti životne sredine, posebno odredbe čl. 35 „Strateška procena uticaja na životnu sredinu“ i čl. 81 „Učešće javnosti u odlučivanju“.
Autor je sudija Apelacionog suda u penziji i član CEPRIS-a
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
