Pravni lekovi za šokantni izborni nered: Lični stav Zorana Ivoševića

Protekle izbore kompromituju: uloga predsednika Republike u najavi predizbornih novčanih isplata za đake, studente i penzionere; povećanje broja birača nezakonitim uvećanjem broja prebivališta; krivotvorenje potpisa podrške izbornim listama; autobuski uvoz birača iz Republike Srpske; kupovina glasova po ceni od 9.000,00 dinara; obilje lažnih poziva za glasanje pristiglih na tuđe adrese; narušavanje tajnosti glasanja; «šetajuće lične karte» migracionih birača; «bugarski vozovi»; paralelni birački spiskovi; pritisci na birače; masovno glasanje iz stanova i zgrada; omalovažavanje političkih protivnika; zloupotreba nacionalnih TV frekvencija; proglašenje izbornih rezultata do strane predsednika Republike; drugi oblici ovučićenog izbornog inženjeringa.

Obilje nereda uočila je i posmatračka delegacija Parlamenta Saveta Evrope, u čijem zajedničkom saopštenju stoji da su «izbori u Srbiji održani u nejednakim uslovima, uz česte neregularnosti tokom i pre izbornog dana, među kojima su zloupotreba javnih resursa i narušavanje tajnosti glasanja».

Šef delegacije Stefan Šenah rekao je da je istina u Srbiji (pomalo) šokantna, da izbori nisu bili fer, da se manipulisalo glasovima i da je sve to problem za zemlju koja želi da ide demokratskim putem. Dodao je i da je u kampanji dominirao predsednik države koji mora biti neutralna osoba, a njoj ne priliči da upravlja republičkim i lokalnim izborima. Šef misije pomenutog parlamenta Kremen Grošelj je izjavio da je u Srbiji i ranije bilo grubih izbornih nepravilnosti ali da su bile prikrivene, za razliku od incidenata na ovim izborima koji su bili neskriveni, otvoreni i brutalni. Jedino izaslanik Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik smatra da su «izbori prošli glatko i bez većih nepravilnosti», ali on u Srbiji, zbog lobističkih naočara, slabije vidi i čita.

Iz ovakvog izbornog nereda može nas izvući Ustav Srbije koji sadrži dve važne odredbe.

– Prema članu 2, nosioci suvereniteta su građani, a pošto im to svojstvo ne može uskratiti ni bilo koji državni organ, ni bilo koja politička organizacija, ni bilo koja grupa ili pojedinac, vlast se u Srbiji može uspostaviti samo na osnovu slobodno izražene volje građana putem izbora.

– Prema članu 52, svaki punoletan i poslovno sposoban građanin sa srpskim državljanstvom, ima pravo da bira i da bude biran, s tim što to pravo mora biti opšte i jednako, što izbori moraju biti slobodni i neposredni i što glasanje mora biti tajno i lično.

Primenu ovih odredaba obezbeđuje Ustavni sud na način određen Zakonom o Ustavnom sudu, a on sadrži odredbe kojima se uređuje: postupak odlučivanja o izbornim sporovima i postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike.

Postupak odlučivanja o izbornim sporovima uređuju odredbe čl. 75 do 79 Zakona o Ustavnom sudu. Prema njima, zahtev za pokretanje tog postupka mogu podneti: svaki birač, svaki kandidat za predsednika Republike, odnosno za poslanika ili odbornika i svaki podnosilac predloga kandidata, ukoliko nije određena nadležnost redovnog suda (u slučajevima iz člana 156 Zakona o izboru narodnih poslanika i člana 70 Zakona o lokalnim izborima).

Rok za podnošenje zahteva je 15 dana od dana okončanog izbornog procesa. Ustavni sud zahtev dostavlja organu za sprovođenje izbora, s nalogom da u određenom roku dostavi odgovor na zahtev i relevantne akte, odnosno dokumente.

Ako je nepravilnost imala bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud u Velikom veću (predsednik i sedam sudija) donosi odluku o poništavanju celog izbornog postupka ili njegovog dela, i da u celini ili delu ponovi izbore u roku od deset dana od dostavljanja odluke.

Protiv te odluke može se podneti žalba jedino u slučaju potvrđivanja mandata narodnog poslanika, a njen podnosilac može biti samo kandidat za narodnog poslanika i njegov podnosilac predloga. Rok za podnošenje žalbe je 24 časa od dostavljanja odluke, dok je rok za donošenje odluke o žalbi 72 časa.

Postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike uređuju odredbe čl. 93 do 98 Zakona o Ustavnom sudu. Po njima, akt o pokretanju tog postupka donosi Narodna skupština na predlog ukupnog broja narodnih poslanika (to mogu biti i narodni poslanici ranijeg saziva), a Ustavnom sudu ga dostavlja predsednik Narodne skupštine. Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak, u kojem se traži razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i Zakonom, dostaviće akt Narodne skupštine i predsedniku Republike na odgovor u roku koji odredi Sud.

Posle isteka roka za odgovor, predsednik Ustavnog suda zakazuje raspravu na koju poziva predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine. U toj raspravi, kao i pri odlučivanju, Ustavni sud je ograničen na povrede navedene u aktu Narodne skupštine.

Odluku o razrešenju predsednika Republike zbog povrede Ustava, Ustavni sud dostavlja Narodnoj skupštini i predsedniku Republike, a mora je doneti u roku od 45 dana od dana podnošenja inicijalnog akta Narodne skupštine.

Ako bi Narodna skupština u ovom slučaju pokrenula postupak o povredi Ustava od strane predsednika Republike, njegovo razrešenje bi moralo uslediti, a evo zašto: Predsednik Republike, po članu 111 Ustava, izražava državno jedinstvo koje nije samo teritorijalno nego je i nacionalno i političko i svakojako.

Zato on simbolizuje državu, kao njeno oličenje, a simbolu ne priliči da promoviše izborne interese bilo koje političke stranke, a posebno one na čijem je čelu donedavno, protivustavno, bio. Predsednik Vučić je vodio kampanju njegove stranke i za lokalne i za pokrajinske i za republičke izbore. Dok je bio u prvom predsedničkom mandatu mogao je učestvovati samo u vlastitoj izbornoj kampanji, a pošto je u drugom izbornom mandatu – izgubio je i tu mogućnost, jer mu treći mandat nije dostupan.

Ako bi Ustavni sud našao da predsednik Republike Aleksandar Vučić nije povredio Ustav Srbije, jedna trećina narodnih poslanika ranijeg saziva mogla bi se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava, jer član 35 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda predviđa da taj sud može uzeti predmet u postupak, pošto bude iscrpljen postupak unutrašnje pravne zaštite, ukoliko je predstavka Sudu podneta u roku od šest meseci od donošenja pravnosnažne odluke. Reč je o sudu Saveta Evrope a Srbija je članica tog saveta.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.