foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/DS)Nedavno je jedan čestit čovek, koji je počeo da se bavi i politikom, izjavio da problem Kosmeta više nije političko već je isključivo pravno pitanje, tako da će Srbija morati da ispuni međunarodne pravne obaveze preuzete sporazumima zaključenim u Briselu i Ohridu.
Njihovo ispunjenje nije, međutim, jedina mogućnost u razvezivanju „kosmetskog čvora“, jer postoje još dve solucije: raskid i poništaj sporazuma.
1. Prema članu 60 stav 1 Bečke konvencije o ugovornom pravu (ratifikovane 1979. godine), suštinsko kršenje ugovora jedne strane razlog je za njegov prestanak na zahtev druge strane. Briselski sporazum su 2013. godine zaključili država Srbija i samoproklamovana surogatdržava kosmetskih Albanaca u statusu protektorata. Tim sporazumom Srbija je, u cilju normalizacije stanja do konačnog rešenja problema, pristala da se policija, javno tužilaštvo, sudstvo, lokalna samouprava i sprovođenje izbora integrišu u pravni poredak protektorata, dok je protektorat u istom cilju preuzeo obavezu formiranja Zajednice srpskih opština, koja bi trebalo da obezbedi puni nadzor: u ekonomskom razvoju, obrazovanju, zdravstvu, urbanom i ruralnom planiranju, kao i predstavničku ulogu u organima centralne vlasti.
Srbija je svoje brojne obaveze ispunila. Protektorat jednu jedinu obavezu nije ispunio, iako je prošlo više od deset godina od njenog prihvatanja. Pošto je ta obaveza od suštinskog značaja za Srbiju, ona je u prilici da Briselski sporazum raskine, ali to ne čini, niti najavljuje. Takvo ponašanje može se jedino objasniti zatamljenim političkim dogovorima srpskog pregovarača i evroatlantskih moderatora.
Da je Srbija učinila ono što je trebalo, Briselski sporazum bi prestao da postoji pa bi kosmetska stvarnost bila vraćena u stanje pre njegovog zaključivanja, a to bi imalo za posledicu i prestanak Ohridskog sporazuma iz 2023. godine, pošto sa prestankom osnovnog sporazuma prestaje i potreba za njegovim sprovođenjem. Da su ove posledice nastale, a mogle su, aktivirala bi se obaveza Srbije iz člana 182. stav 2. Ustava da posebnim zakonom koji se donosi u postupku za promenu Ustava, uredi Kosmet kao svoju suštinsku autonomiju, vodeći računa o Rezoluciji Saveta bezbednosti OUN broj 1244 iz 1999. godine.
2. Pravni poredak Srbije je jedinstven u normativnoj hijerarhiji na čijem je čelu Ustav, s kojim je izjednačena i Povelja Ujedinjenih nacija. Slede: ratifikovani međunarodni ugovori, iza njih – zakoni, a na dnu hijerarhije – podzakonski opšti akti. Zbog ovakve gradacije propisa Ustav, u članu 194 stav 1, predviđa da ratifikovani međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa njim, dok u članu 167 stav 1 tačka 2 određuje da o saglasnosti ratifikovanog međunarodnog ugovora sa Ustavom odlučuje Ustavni sud Srbije.
Ustavni sud je bio u prilici da odluči o saglasnosti Briselskog sporazuma sa Ustavom, ali je zaključkom o odbacivanju predloga 25 narodnih poslanika donetim 10. 12. 2014. godine to izbegao, prihvatajući mišljenje tadašnjeg ministra pravde a ignorišući zatraženo ekspertsko mišljenje prof. dr Ratka Markovića, koji je našao da Sporazum ima – opšte pravno dejstvo. Četvoro sudija nije se složilo sa većinski izglasanim zaključkom, dok su ostale sudije sa predsednikom Suda bile lojalne politici a ne Ustavu. I tada je krucijalno pravno pitanje bilo zatamnjeno političkim uticajem.
Pošto usvojeni zaključak nije meritorna odluka, moguće je i novo pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma. Ali sve dok je pravo u raljama ovučićenog političkog vrdanja, moguć je i novi autoritarni uticaj na Ustavni sud jer je on i dalje zauzdan.
3. Rečeno ne znači da treba odustati od evropskog puta. Srbija i civilizacijski, i geografski, i kulturno pripada Evropi. Zato je Evropska unija njen pravi dom sa Kosmetom a ne bez njega. Ako je Jeal Menaš, poslanica u francuskom parlamentu, nedavno mogla da kaže kako „Podržava ulazak Srbije u EU, ali nikako bez Kosova i Metohije“, onda tako treba da govore i poslanici u srpskom parlamentu preko kojih se ostvaruje državni suverenitet građana.
To očekuje i preambula Ustava u kojoj piše da je „Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima“.
Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
