Pravništvo na rubu propasti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Na svaki način izvanredan tekst, na žalost većina pravnika ne razume o čemu profesor govori

2. Jedino nije jasno šta se solističkim nastupom, kao slobodan stralac, može promeniti, ili bar ozbiljnije ukazati na neki problem? Pojedinačni potpisi za podršku protestima jesu dobrodošli, ali bi daleko važnije bilo da fakultet, kao i Univerzitet imaju zvaničan stav o stanju u zemlji. Naravno da je to skoro nemoguće jer je mnogo beskičmenjaka. Isti je slučaj i sa SANU.

3. Svaka čast profesore! Ali vi ste samo dobro opisali stanje. Zar nije posao intelektualca i da nađe uzroke bolesti i predloži lekove?

4. Neke studente koji su kod ovog profesora položili upravno pravo i to možda sa jedva šesticom, a danas vrše sudijsku dužnost u upravnom sudu ili nekom sudu više instance, trebalo bi oduzeti diplomu dok ponovo ne polože upravno pravo, dok ne dokažu da su naučili šta jeste, a šta nije razlog za ponavljanje upravnog postupka.
   Stotinama policijskih službenika MUP je dao otkaz zbog primene smradne odredbe člana 45. nekadašnjeg Zakona o unutrašnjim poslovima ili posle toga člana 168. Zakona o policiji, tj. zbog fakta da je protiv njega podnet optužni akt za neko krivično delo od strane javnog tužioca, ne čekajući kakav će ishod krivičnog postupka biti. A, kada se posle mnogo godina ishodi oslobađajuća krivična presuda i kada oslobođeni, nevini policijski službenik zatraži ponavlajnje disciplinskog postupka radi poništaja nezakonitog rešenja o otkazu, radi vraćanja na posao i priznavanja svih propuštenih prava iz radnog odnosa za vreme nezakonitog otkaza, tada takve nestručne sudije zauzimaju stav da oslobađajuća krivična presuda nije razlog za ponavljanje upravnog postupka, zbog kog neosnovanog pokretanja krivičnog postupka je policijski službenik dobio otkaz u MUP. A, onda se dogodi taj slavni, najuzvišeniji među sudovima u svetu, Evropski sud za ljudska prava, koji kroz presude Milojević i drugi protiv Srbije, Grbić protiv Srbije, svojim pravnim shvatanjima, zadaje žestoke šamarčine i upravnom sudu i Vrhovnom kasacionom sudu i Ustavnom sudu, pa naravno i samim nestručnim sudijama koji su takve monstrumske odluke donosili, koji komentariše svu štetnost, nedorečenost, sa širokim diskrecionim ovlašćenjima ministra unutrašnjih poslova citiranih protuvinskih zakonskih odredaba i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, povredu prava na privatan i porodični život i povredu prava na delotvorni pravni lek, snebivajući se da li je moguće da u Srbiji zakonodavac usvoji takve ludačke zakonske norme.