Pravo pitanje je zašto je vlast sela da razgovara sa opozicijom

Naša opoziciona scena se već danima iscrpljuje u preispitivanju same sebe: Da li je trebalo otići na taj sastanak? Zašto je sastanak bio zatvoren za medije?

Zašto se razgovaralo na fakultetu, a ne u Skupštini? Zašto se razgovara sa Nešom i Đukom kad su oni neprihvatljivi kao sagovornici? Zašto je organizator pozvao na okrugli sto baš ove predstavnike opozicije, a ne neke druge? Otkud baš Fond za otvoreno društvo da bude organizator i domaćin sastanka? Ovo su samo neka od pitanja zbog kojih se neumorno prepucavamo u medijima i tako radimo upravo ono što SNS propaganda želi – jurimo sopstveni rep.

Današnji politički trenutak je dokaz koliko je očigledna premoć SNS propagande koja razvijenim mehanizmima i dostupnim kanalima uspeva iznova i iznova da nametne temu ili laž kao temu.

I tako se mi bavimo i čudimo kako je SzS mogao sesti za sto sa Nešom i Đukom, umesto da pitanje bude zašto su potpredsednik Vlade i narodni poslanici Srpske narodne stranke konačno seli preko puta ljudi za koje su mesecima tvrdili da su ološ, izdajnici i kriminalci?

Pravo pitanje je dakle, zašto su predstavnici vlasti seli za sto za opozicijom, ako su nam pre nekoliko meseci poručili „taman da vas je i pet miliona, nećemo da razgovaramo sa vama“. I čemu danas dijalog kada imaju sve medije i novine?

Zato što je potpuna kontrola medija, laž i obmana dovoljna samo za internu propagandu, ali nije dovoljno za svet i legitimaciju pred svetom koji više paženje i obzira ipak poklanja činjenicama. A činjenice pred kojima Evropi nije baš lako da zažmuri jesu višemesečni građanski protesti „1 od 5 miliona“, jeste bojkot Narodne skupštine i lokalnih parlamenata i jeste pretnja bojkotom narednih izbora.

Misleći ljudi demokratske provinijencije znaju vrednost i domet debate. Nisu li naši napori od početka i činjeni da se uspostavi dijalog? Prvi smo videli smrt demokratije u Vučićevim unutrašnjim monolozima i režiranim farsama u Skupštini.

Mi nismo odricali potrebu za dijalogom. Vučić je onaj koji se razmetljivo hvalio da neće ni sa pet miliona uniženih i poniženih. Slušajući druge snažimo vlastitu poziciju, ne gubimo ništa ni od čvrstine, ni od jasnoće opredeljenja. Upravo održan razgovor na Fakultetu političkih nauka je dokaz da razgovora u Srbiji nema, a to je sramota vladara koji zemljom u 21. veku upravlja na način srednjovekovnog tiranina.

Aktivisti SNS nemaju problem što je potpredsednik vlade i ministar policije zajedno sa još dvojicom narodnih poslanika seli da razgovara sa huljama, tajkunima i lopovima. Oni ne postavljaju pitanje da li ih je stranačko rukovodstvo izneverilo, prodalo i obmanulo.

Naprednjaci su u ovom trenutku na terenu, na štandovima, vredno poput pčela radilica obleću oko naših domova, deru đonove i rade kampanju „od vrata do vrata“ za nastupajuće izbore za mesne zajednice u Plandištu i Banatskom Karlovcu. Ništa ne prepuštaju slučaju. Ujedinjeni su u želji da zauvek vladaju Srbijom i da osvoje sve što se može osvojiti: od mesta u savetu mesne zajednice do predsedničke fotelje. A mi im olakšavamo ovaj posao pokoravanja Srbije svađajući se oko koske koju nam s vremena na vreme bace u dvorište.

Autorka je potpredsednica Demokratske stranke