Bliži se kraj još jednoj godini izneverenih očekivanja. To ne treba da nas demotiviše, naprotiv, mnogo toga se iskristalisalo na političkoj sceni Srbije ove godine.
Politika je podelila društvo u Srbiji na one za i protiv te naprednog vođe. To u suštini i nije politika. Više ne postoje programi, ne postoji nikakva vizija na političkoj sceni.
Podela političkih partija nikada nije bila jednostavnija. Političkim strankama upravljaju interesne grupe sa osnovanom sumnjom da su kriminalne organizacije i interesne grupe koje još uvek nemaju osnovanu sumnju za to.
NJihova politička snaga zavisi samo od vođe koji predvodi tu grupu.
Početak godine su obeležili protesti velikog broja odlučnih građana da se suprotstave ugnjetačima. Vođe opozicionih interesnih grupa imale su za cilj da se kroz proteste približe građanima i zadobiju njihovo poverenje.
Međutim, iznošenjem potpuno nerealnih zahteva koji su ponekad bili i kontradiktorni i bezidejnim delovanjem nisu uspeli da ostvare taj cilj.
Pokušali su da privuku pažnju javnosti i potpisivanjem konzervativnog Sporazuma sa narodom u kome izbegavaju odgovore na ključna pitanja ove zemlje.
Problem je i to što potpisnici tog sporazuma uopšte ne nudi drugačiju politiku u odnosu na vlast. Kritike nisu bile dobrodošle i svako ko bi kritikovao taj sporazum ili delovanje vođa opozicionih interesnih grupa bio bi etiketiran kao izdajnik koji radi u interesu naprednog vođe.
Nakon 13. aprila protesti i rejting opozicionih interesnih grupa krenuli su silaznom putanjom. Oni su nastavili sa serviranjem iluzija, a lošim potezima i naprednjačkim manirima bezuspešno pokušavali da povrate energiju građana. S obzirom na to da su ponovo protraćili poverenje morali su da smisle neku novu iluziju koju će servirati. Smislili su bojkot i predstavili nam ga kao sredstvo koje će pobediti naprednu interesnu grupu.
Ni jedan od vođa opozicionih interesnih grupa ne zna da objasni kako će to bojkot promeniti bilo šta. Jedini koji je uspevao da odbrani taj famozni bojkot je Boban Stojanović.
Od vođa Saveza za Srbiju čuli smo samo prazne priče i vrlo često da onaj ko nije za bojkot nije ni prava ni opozicija. To je išlo toliko daleko da su na protestima bili nepoželjni svi oni koji nisu za bojkot i to je dovelo novih podela u već podeljenom društvu. U Novom Sadu na protest koji već mesecima nije protest “1 od 5 miliona“ već protest Saveza za Srbiju dolazi stotinak ljudi. Kampanja bojkota ne može uspeti uz takvu podršku. S druge strane, takav odziv građana na protestima stvara jasnu sliku da je Savez za Srbiju potpuno irelevantan akter na političkoj sceni Srbije i to nikako ne ide u prilog cilju bojkota da režim izgubi legitimitet.
Legitimitet izborima daje međunarodna zajednica, koja će po svemu sudeći to i učiniti, kao i broj građana koji će izaći na izbore.
Osim toga, ukoliko obratimo pažnju na kritike koje vođe opozicionih interesnih grupa upućuje interesnim grupama na vlasti, možemo primetiti da oni nemaju skoro nikakve zamerke na delovanje interesne grupe Socijalističke partije Srbije.
Ta interesna grupa bavi se političkom prostitucijom već dve decenije, ona je kancer našeg društva i plašim se da vođe Saveza za Srbiju ne beži od moguće saradnje sa socijalističkom interesnom grupom u budućnosti.
Na prvom protestu u Novom Sadu govorio sam pred građanima o tome kako naš cilj treba da bude promena sistema vrednosti, ali po svemu sudeći ciljevi vođa opozicionih interesnih grupa se ne podudaraju sa ciljevima građana.
Građani su poslodavci, a političari su izvršioci radova. Ukoliko političari ne deluju u interesu građana, gube njihovo poverenje i građani im daju otkaz. Podrška koju imaju vođe Saveza za Srbiju je izuzetno mala. To u suštini znači da su im građani konačno, nakon dve decenije, dali otkaz.
Sada je vreme da se građani organizuju i uzmu učešće u politici. Vreme je za nove, sposobne i dobronamerne opozicione snage koje će delovati u interesu građana.
Cilj treba da bude samo jedan, a to je da se smeni interesna grupa sa osnovanom sumnjom da je kriminalna organizacija i da se ugase sve ostale interesne grupe. Da se kazne za svoja nedela i da se promeni sistem tako da građani zaista učestvuju u donošenju odluka, a da na najvišim funkcijama budu pošteni, vaspitani, obrazovani i ostvareni ljudi. Krajnje je vreme.
Autor je student Univerziteta u Novom Sadu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
