Praznik (ne)rada

U Srbiji radnici imaju poseban razlog za nezadovoljstvo, budući da je to zemlja sa najvišom stopom nezaposlenosti u Evropi, najnižom prosečnom i minimalnom zaradom u Evropi i koja je čak za trećinu niža i od najsiromašnije provincije u Kini, a odnos prema radnicima je više nego brutalan.

Radnike u pojedinim kompanijama tuku, maltretiraju, zabranjuje im se odlazak u toalet, pa čak i pijenje vode na radnom mestu. Jedino ovde radnici nose pelene na radnom mestu, što naša vlast uporno pokušava da prikrije. To su poražavajuće činjenice koje bi u svakoj normalnoj državi barem milion ljudi izvele na ulice, međutim ne i u Srbiji.

Naša vlada sprovodi neoliberalnu politiku štednje preko leđa radnika, penzionera i studenata, šireći lažni optimizam potkrepljen gomilom netačnih i fingiranih podataka kojima se svakom zdravorazumskom čoveku ispira mozak. Kao da živimo u zemlji bajki, gde posla i novca ima, ali su nažalost naši radnici lenji, ne žele da rade, a to sve dolazi iz usta onih koji van politike nemaju ni dana radnog staža i koji nemaju pojma šta znači ustati u pet ujutro i raditi po deset, dvanaest ili više sati dnevno, a sve to za 25 ili 30 hiljada dinara mesečno.

U Srbiji će se ipak ovog puta za Prvi maj okupiti manji broj građana, radnika i studenata, mahom u Beogradu i nekim gradovima Srbije. Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ ove godine obeležiće 1. maj u Kruševcu protestnim okupljanjem u centru grada, a kasnije i šetnjom do fabrike „14. oktobar“, koja je prošle godine odvedena u stečaj i uništena posle višedecenijskog uspešnog poslovanja, dok su radnici, naravno, ostali bez posla i na ulici. Očekujemo da nam se tog dana priključe i bivši radnici firmi poput „14. oktobra“, Župe, ŠIK Kopaonik, ali i drugih propalih i uništenih preduzeća, kao i drugi građani Kruševca i okoline. Glavni razlog odabira Kruševca kao mesta za okupljanje jeste solidarnost. Naš kolega i predsednik sindikata „Sloga“ u Trayal korporaciji Vladica Tomašević je otpušten samo zato što se zamerio rukovodstvu te kompanije. Ne želimo da našeg kolegu ostavimo na cedilu i hoćemo da pokažemo da ćemo se boriti do samog kraja protiv onih koji troše milione za opremanje svojih kabineta, a radnici im gladuju.

Razlog za odabir Kruševca jeste i taj što će u Beogradu u isto vreme biti održano nekoliko protesta. Jedan u organizaciji Samostalnih sindikata i „Nezavisnosti“ uz pomoć penzionera, a s druge strane studenti će organizovati protestne šetnje. A studenti se bore upravo protiv sistema u kojem navedeni sindikati igraju veoma važnu ulogu. Mi smo studente podržali u njihovim opravdanim zahtevima, kao i oni nas. Šetali smo zajedno ulicama Beograda, Niša, Novog Sada, Kragujevca, Kruševca i drugih gradova onda kada je to trebalo.

Pored Kruševca naš Opštinski odbor sindikata „Sloga“ zajedno sa Udruženjem „Radnička akcija“ iz Mladenovca organizovaće protest u Aranđelovcu, tako da je i to mesto tačka okupljana radnika i građana.

Autor je predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“

Alarm za sve sindikate

Danas je jedva nešto više od 25 procenata zaposlenih u Srbiji učlanjeno u neki od sindikata i to bi trebalo da bude alarm za sve sindikate, jer uskoro ćemo ostati sindikalno organizovani samo u državnim i javnim ustanovama, dok će krupni kapital nastaviti da gazi sve pred sobom, budući da on ima svoje ljude na svim mestima. Borba koja nas čeka neće biti nimalo laka i jednostavna i zato ja na kraju umesto čestitke, jer nema šta da se čestita, želim svim građanima Srbije, radnicima, nezaposlenima, studentima, penzionerima i svim drugim ljudima više hrabrosti, više snage, solidarnosti i volje za borbom.