Praznik rada u Americi

Danas (4. septembar) Amerika slavi Praznik rada (Labor Day). Po saobraćaju se najbolje vidi koliko Amerikanaca danas ne radi. Radi se o svima onima iz državnih, javnih službi, ali i većini velikih korporacija, čiji su radnici (zahvaljujući jakim sindikatima) izborili to svoje pravo.

Ipak, najveći deo radničke klase (pre svega ljudi sa nižim stepenom obrazovanja) danas radi. Oni u većini slučajeva nemaju garantovanu radnu sedmicu od 40 sati. Kako se ističe u jučerašnjem komentaru lista “Vašington Post” ove godine je na dnevnom redu bitka u Kongresu da se svim Amerikancima, ili bar većini, obezbedi nešto što je u drugim bogatim i razvijenim zemljama sveta odavno normalna stvar. Radi se o plaćenom odsustvu radnika, koji za to imaju opravdane potrebe (bolest, čuvanje deteta itd.).

Pred Kongresom su predlozi zakona koji bi obezbedili ta prava svima i to na nacionalnom nivou. U poslednjih 15 godina su takvi zakoni doneti samo u šest saveznih država (Kaliforniji, Rod Ajlendu, Vasingtonu, Nju Džersiju, Njujorku i Distriktu Kolumbija /Vasingtonu DC).

Ostaju 45 saveznih država koje to tek treba da ostvare. Kažu da bi za to trebalo stotinu i više godina, po sadašnjem ritmu tih zakonskih aktivnosti. Strašna je činjenica da su SAD jedina razvijena zemlja u svetu u kojoj žene nemaju pravo na plaćeno porodiljsko odsustvo, čak nijedan plaćen dan, čak ni za sam porođaj (!?).

Normalan čovek ovo ne može da veruje, pogotovu kada svaki dan na TV gleda slavopojke oko američke porodice. Naravno, niko živ to ne komentariše, već su svi danas “srećni”, idu u ogromne kupovine, provod i slično. Kad pomislim na moju Srbiju, ne znam šta da kažem. U kojoj su to zemlji radnici uspeli da se izbore za bolje radne uslove, a time i životne (!?).