Ministar Bačević kaže da je „relaksiran“, jer mu njegova partija ne zamera zbog tvrdnje o navodnom kineskom ulaganju neverovatnih 10.000 milijardi dolara u naš region. Iskustvo mu kazuje da je u ovoj zemlji merodavan jedino sud partije, a za ostale ga nije briga.
Ljudski je razumeti ako ministar ne vlada stranim jezicima, pa ne razlikuje engleski bilion od naše (tačnije: francuske) milijarde. Pusta lingvistika. Čovek se razume u investicije! Tu ne može da omane ni za decimal. Ili ipak može, pošto ti nepouzdani stranci grupe od po tri cifre razdvajaju zapetama umesto tačkama, kao sav normalan svet, od Morave pa sve do Vardara. I, eto za čas hiljadustruke razlike. Ipak, zapitajmo se da li taj profesor s notornog privatnog univerziteta, poznatog kao rasadnik kadrova, ima predstavu šta je milijarda dolara. Da li je svestan da je suma, za koju je tako gorljivo tvrdio da je tačna, nekoliko stotina puta veća od bruto nacionalnog dohotka ove nesrećne zemlje i da se o investicijama tih razmera nigde pod kapom nebeskom čak i ne mašta? Koliko su realne ostale procene istog ministra ili, pristupimo problemu malo uopštenije, mnogih njegovih kolega? Kuda nas vode sa svojim znanjima i predstavama o sebi i svetu? Ne zavaravajmo se da je problem u spornoj bistrini naših vođa. U mnoštvu ljudi željnih vlasti do vrha se ne probijaju kandidati kojima manjka pamet. Suština je u njihovoj nedovoljnoj obrazovanosti. Onima koji veruju da su Betoven i Džinović savremenici sve izgleda moguće.
Znanje je neophodno za mudre odluke. Ružno bi bilo i posumnjati u bistrinu cara Lazara, ali možemo zamisliti šta bi se desilo da se neki naš vojni čelnik vremenskom mašinom vratio 625 godina unazad i ponudio dolazak tenkovskog puka na Gazimestan. Uprkos svojoj mudrosti, čestiti car bi patriotski nastrojenog starešinu VS dao išibati ili na koplja nabosti.
Obrazovni deficit se u jednoj demokratskoj, ali poprostačenoj sredini čak pretvara u svojevrsnu prednost. Primera radi, većini glasača su bliski kandidati koji ni posle nekoliko decenija života nisu dovoljno naučili maternji jezik. Jesu, doduše, završili „sva osam razreda“ i „trebaju da znaju“, ali su na časovima „odmarali“ (valjda svoje prazne glave?). U nakaradno postavljenom sistemu vrednosti, jezička nekultura ne samo da nije predmet izvrgavanja opravdanoj poruzi već je postala društveno prihvatljiv oblik ponašanja. No, to je samo jedan, čak sasvim uzgredan, ali ilustrativan manifestacioni oblik opšteg stanja duha kojem se priklanjaju i pismene vođe naroda, pa kada čuju istočnjačka zavijanja, smatraju potrebnim da čine smešne ritmične pokrete, uz izveštačeni izraz ushićenosti. Ne zabrinjavaju toliko ti maniri, sami po sebi, koliko njihova sve veća ukorenjenost. Opasno je prepustiti mlaznjak ljudima kojima je i bicikl tajna.
Krtica može da bude pametna, ali su joj skučeni vidici. Drugim rečima, neobrazovana je. I žaba ima ograničen pogled na svet iz bare u jarku. Roda s odžaka vidi dalje (a nagledala se svega i zimujući u Africi). Nažalost, žaba je više, a i glasnije su.
Autor je profesor univerziteta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
