Predavati filozofiju danas

Kao profesor filozofije, naravno, i ja sam u toj priči.

Ipak, koliko je moguće predavati filozofiju na ovaj način?

Filozofija zahteva živu reč, misao, neposredan kontakt. Većina učenika se, zbog manjka opšte informisanosti, plaši takve komunikacije. Upravo filozofija budi u njima ono što imaju ili, češće, ispliva baš ono što nemaju.

Situacija u Srbiji je takva da učenici, sluđeni, nemaju želju da raspravljaju o nekakvim metafizičkim, moralnim ili kulturološkim pitanjima jer ne vide smisao toga. Sada, „online“ – situacija je znatno teža. Ipak, sada i baš sada, potrebno je sve vreme održavati i provocirati varnicu u njima – ništa nije jasno i nedvosmisleno te, zapravo, ništa nije poznato. Vidimo da je virus koji nas je zadesio obelodanio činjenicu da Evropa možda nije baš toliko progresivna kao i da, zvanično komunistička Kina, nije baš toliko „komunistička“, nazadna, nevažna.

Filozofija je, pored pismenog zadatka iz srpskog jezika, retka prilika da učenik proba da bude svoj, da se zagleda u sebe. Kroz filozofiju dakle treba pomenuti i provući malog Vita Korleonea, treba ih uputiti na film „Lauf Junge Lauf“, da čitaju Kafku, Kočića i Solženjicina odnosno, treba ih uputiti na Ničea i tri preobražaja duha (Kamila, lav i dete) kao i na Martina Lutera Kinga, na Pljiž, braću Marks ili na „Kosu“.

Klinci ne znaju ko je Sinatra, ne znaju šta je „Plastični Isus“ niti su čuli za Dorse, Tarkovskog ili Džonija Keša…

Kada završim sa maturantima – oni ne izlaze iz škole isti. I više nikada nisu isti. To je posao srednjoškolskog filozofa – spremiti ih za realan život. Dragan Maksimović je „našao šlem“ pa su ga opet ubili…

Moje je da im ukažem da nismo pod staklenim zvonom a obrazovan, stručan, pouzdan čovek – to je osnov civilizacije uopšte, to će im pružiti šansu da pristojno žive i napreduju – upravo zbog toga im treba filozofija. Baš zato moraju da znaju…

Autor je master filozof i srednjoškolski profesor filozofije iz Bora