Predizbori, nešto drugačije od „Kad vam JA kažem“

Oni kojima je koncept predizbora (primary elections, primaries) poznat uglavnom će ih se prisetiti kroz velike bitke za predsedničku kandidaturu – brojni levičari će se podsetiti tihih nadanja koje je Hilari Klinton raspršila pobedivši Bernija Sandersa na predizborima američkih demokrata; brojni desničari, kako su svojevremeno slavili veliki predizborni uspon Donalda Trampa, kasnijeg predsednika SAD-a.

Elem, ko god bio pobednik, predizbori su dodatna prilika za popravku i razvoj jedne demokratije, jer nude mogućnost da građani odluče ne samo između na redovnim izborima ponuđenih kandidata, već i da donesu odluku o tome ko će kandidati uopšte biti. I, da ne smetnemo s uma činjenicu da predizbori nipošto nisu nekakav američki raritet – predizbore primenjuju mnoge stranke brojnih razvijenih evropskih i svetskih demokratija, bilo na državnom, regionalnom ili lokalnom nivou.

Otkud onda tek sada ideja o predizborima kod nas, zašto je nije bilo do sada?

Odgovor je prilično prost. Predizbori zahtevaju značajan organizacioni trud, ali pre svega i nadasve – ne prijaju ušima autoritarnih stranačkih lidera, kakvih kod nas ima kao šaše.

Predizbori su izbori na kojima se biraju kandidati koji će se u ime neke stranke, koalicije ili grupe građana, takmičiti na redovnim izborima. Decembra meseca 2022. godine je stranka Zajedno započela proces prvih predizbora u našoj političkoj istoriji.

Može se reći napokon i konačno; jer ako smo tražili (a i te kako jesmo) put, demokratizaciju stranaka i borbu protiv partokratije – predizbori su ti koji predstavljaju konkretan mehanizam, koji može biti od velike pomoći.

Takođe, predizbori mogu biti važan „začin“ u borbi protiv hibridnog režima koji nam visi nad glavama, koji sve manje počiva na demokratskim recidivima, a sve više na autoritarnim brutalnostima. Ukratko, predizbori predstavljaju politički novitet koji donosi mnogo više nego što se „golim okom vidi“.

Kao prvo, predizbori su način kojim se biraju kandidati i kandidatkinje koji će se nadmetati na redovnim izborima. Mogu biti sasvim zatvorenog tipa (predizbori na kojima glasaju samo članovi i članice određene stranke, organizacije) do sasvim otvorenog (na kojima glasaju svi zainteresovani građani i građanke), uz određena međurešenja.

Ideja je stranke Zajedno da upravo jednim otvorenim modelom predizbora za kandidata za gradonačelnika Beograda uključi široko građansko telo kako u pravo glasanja, tako i kandidovanja. Jer ako u demokratiji građanima pripada vlast, onda je i te kako poželjno i da im pripada pravo da kandiduju političke takmace, umesto da to čine zadimljene kancelarije predsedništava ili glavnih odbora stranaka.

Umesto „Evo ti kandidat, pa biraj“, imaćemo „Reci sam koga želiš“. Pritom je to „Reci, imenom i prezimenom, koga želiš“, za razliku od dosadašnje maglovite prakse glasanja za zatvorene liste čiji nosioci nipošto nisu nužno i stvarni kandidati za određenu važnu javnu funkciju. Time se ukida veza (uglavnom) bespogovorne odanosti javnih funkcionera stranci, a uspostavlja veza odgovornosti prema biračima.

Glasanjem za pojedinca stvara se važna veza odgovornosti, unutar koje građani, a ne partijski šefovi, imaju moć da nagrade ili kazne. Tako se predizborima otežava koncentracija moći u rukama stranačkog rukovodstva, koje zadržava ulogu važnog inicijatora i koordinatora, ali nipošto samovoljne strukture koja na najvažnije javne funkcije postavlja nekakve poslušnike.

Ovim se razgrađuju partokratski aranžmani, i osnažuje nezavisnost pojedinaca koji građanima imaju šta da ponude. Predizbori su jedan važan doprinos ka tom svetom cilju, ozdravljenju naše iskvarene „burazerske“ politike. Jer politika nije nužno ni dobra ni loša; ona je tačno onakva kakvom je mi koji u njoj učestvujemo načinimo.

Vratiti moć u ruke građanina, koji bi na jedan za nas sasvim nov način uticao na političke procese, osnovna je ideja, i podsticaj većoj građanskoj participaciji, predizbora. Faktor promene našeg „svi su oni isti“ i „ništa se nikada neće promeniti“ mentaliteta, fatalističkog stanja svesti koje ovaj režim tako brižljivo neguje.

Uz sve navedeno, predizbori jedne stranke mogu, potencijalno, podstaći i druge segmente partijskog sistema na ovu važnu reformu. Jer ko želi da dokaže vlastitu demokratičnost i javnu odgovornost neće moći olako da ignoriše novu igru u gradu.

Predizbori mogu da postanu važan segment drugačijeg pristupa politici, iskrene, argumentovane i srčane političke borbe „odozdo“, te oštrice borbe protiv smrkavajućeg autoritarizma čiji smo svih ovih godina taoci.

Naravno, postoje i pitanja izvodljivosti ovakvog jednog koncepta. Šta radimo u slučaju da se režimski botovi upregnu da glasaju za ubačenog kandidata? Politička praksa pokazuje da u svim sličnim slučajevima režim zapravo ne želi da da na vidljivosti niti predizborima niti jednoj čvrsto opozicionoj opciji – mnogo je izvesnije očekivati ignorisanje od strane naprednjaka i njihovih satelita.

Što se kandidata tiče, moraće proći rigoroznu kontrolu komisije čiji je zadatak da utvrdi da li je reč o ljudima sumnjive prošlosti ili stranačkim botovima. Dakle, nije da opasnosti od zloupotreba nema, ali je na izbornim organima odgovornost da dosledno, pošteno i jasno pravno definisano dokažu da predizbori mogu funkcionisati i u jednom društvu punom podmetanja i manipulacija.

A ako se neko (sasvim legitimno!) zapita zašto bi jedna stranka dozvolila da se na njenim predizborima kandiduju i glasaju ljudi koji čak i nisu iz njenih redova?

Zato što je, a govorim u vlastito i u ime stotina saboraca i saborkinja, ova stranka i nastala udruživanjem takvih istih građanki i građana koje želimo da uključimo u odlučivanje, ljudi koji su u politiku ušli jer nisu mogli da prihvate uzurpatorsku vlast lokalnih feudalaca i njihovih bahatih sizerena.

Zato što verujemo u zajednicu jednakih i ravnopravnih, kao jedinu alternativu koja nudi nešto smisleno i drugačije od njihovih uvreda za zdrav razum. Drugačije od „Tišina tamo!“, drugačije od „Kad vam JA kažem“.

Ne, već kad ti MI kažemo.

Autor je predsednik novosadskog odbora stranke Zajedno

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.