Predizborno medijsko nasilje: RTS kao partijski servis SPS-a i JUL-a

Uoči saveznih izbora 24. septembra, međutim, vladajuća koalicija SPS-JUL, kao nikada pre, gradeći svoju predizbornu političku kampanju na isključivom, diskvalifikatorskom odnosu prema opozicionim strankama okupljenim u DOS-u, na sličan način postavlja i svoju medijsku kampanju.

Ona je tokom čitave kampanje, a naročito u periodu koji smo specijalno posmatrali (1. 09.-21. 09. 2000.) pretvorila RTS kao javni servis građana Srbije, u svoju partijsku televiziju koja je izveštavala toliko pristrasno da je to, po ocenama mnogih, prelazilo granice dobrog ukusa.

Za analizu je naročito bila zanimljiva udarna informativna emisija TV Dnevnik 2. Tokom posmatrane tri sedmice, TV Dnevnik 2 je u proseku trajao 69 minuta; najduže u utorak 19. 09. (101 minut) i 20.09. (102′), a najkraće u subotu, 2. 09. (49′).

Od ukupne minutaže tokom posmatranog perioda (1.445′), predizbornom predstavljanju stranaka posvećeno je 673′ i 30“. Od toga čak 588′ ili 87,32% pripalo je koaliciji SPS-JUL, 41′ ili 6,08% Srpskoj radikalnoj stranci, 18′ i 30“, Srpskom pokretu obnove odnosno 2,74%, dok je najozbiljniji izborni takmac SPS-u i JUL-u, Demokratska opozicija Srbije (DOS) dobila samo 26′ odnosno 3,86% vremena i to sve u negativnom kontekstu.

Ali negativne ocene nisu dolazile samo od predstavnika vladajuće koalicije, već i od redakcije informativnog programa RTS-a u nepriličnim i malicioznim komentarima. Upravo ovakvi komentari državne televizije pokazali su njihovu neprikrivenu političku pristrasnost i jasnu partijsku pripadnost!

Tokom posmatranog perioda, TV Dnevnik 2 je u ostatku minutaže koja se nije direktno odnosila na izbore (771,5 minuta) čak 650′ posvetio aktivnostima predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, Vlade Srbije, Savezne vlade, izgradnji stanova za mlade bračne parove, Vojsku Jugoslavije i MUP Srbije, zatim „obnovi zemlje, razvoju i reformi“, „herojima odbrane i obnove“, vestima iz sveta koje se tiču položaja SRJ i prenošenju tekstova najčešće iz kineske, ruske i indijske štampe u kojima se na najpohvalniji način piše o Slobodanu Miloševiću kao „mudrom državniku sa velikim ugledom u svetu“ i o „sve jačem položaju SRJ u svetu zbog njene principijelne, miroljubive i antikolonijalne politike“.

Svi ovi prilozi imali su za cilj da kod gledalaca stvore utisak o ispravnosti zvanične državne politike i sticanju velikog broja prijatelja u svetu za šta su, dakako, „najviše zaslužni predsednik Republike Slobodan Milošević, Socijalistička partija Srbije i Jugoslovenska levica.“

Zanimljivo je da je JUL dobijao nesravnjeno više prostora i dužu minutažu od SPS-a, premda je o SPS-u kreirano mnogo više kraćih priloga.

Najviši funkcioneri dveju partija su se prosto utrkivali ko će izgovoriti više ružnih reči o Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS) i naročito njenom predsedničkom kandidatu Vojislavu Koštunici. Reči kao „tunjavi kandidat DOS-a“ (Ivan Marković, 11.09.), „marioneta na koncu Zorana inđića“ (Dušan Matković, 12.09.), „lutka za jednokratnu upotrebu“ (Nikola Šainović, 19.09.), „Koštunica je najveća prevara u novijoj istoriji, to je čovek koji se odrekao svog prezimena“ (Željko Simić, 20.09.) i sl., izgovarane su bez trunke stida.

Kandidati drugih partija (Draškovićevog SPO-a i Šešeljeve SRS) gotovo da nisu napadani, osim jednog šestominutnog priloga protiv Šešelja, posvećenog otcepljenom krilu Srpske radikalne stranke na čelu sa bivšim potpredsednikom stranke Baškotom (15.09.).

Bilo je i tobože duhovitih ideja o tome „šta zapravo znači DOS“ . Tako je već pomenuti Nikola Šainović u Boru to „protumačio“ na sledeći način: „DOS – to znači doživotno obrukani Srbin, odnosno u prevodu – Zoran inđić“ (19.09.), a Gorica Gajević u Loznici istoga dana, DOS je „prevela“ kao: „Daleko od slobode“.

Uvrede tipa „izdajnici“, „plaćenici“, sluge NATO-pakta“, „ništarije“, portparoli okupatora“ i slično, bile su toliko uobičajene da su se istaknuti članovi SPS-a i JUL-a morali svakodnevno iznova takmičiti u „inovativnom“ izmišljanju pežorativa za čelnike DOS-a, u čemu je generalni sekretar SPS-a Gorica Gajević otišla najdalje kad je, pokušavajući, valjda, da pokaže svoje znanje stranih jezika, Zorana inđića nazvala ni manje ni više nego – „kapo di NATO“ (19.09.)

Toliko o RTS-u. Kada svemu dodamo i prizemno pisanje Politike ekspres, Večernjih novosti , Brčinove Borbe i Politike (naročito ističemo Politikinu prljavu uredničku paškvilu pod naslovom „Proći pored DOS-a zapušenog nosa“), dobijamo neshvatljivu i užasnu sliku medijskog primitivizma, zastrašivanja, nasilja, otvorenih poziva na fizičku likvidaciju (Ivan Stambolić?), diskvalifikaciju svakog ko misli drugačije i to upravo tokom predizborne kampanje u legalnom višepartijskom sistemu! Izborni rezultati od 24. septembra na najbolji način su pokazali šta narod misli o svemu tome.

Tekst je bio objavljen u listu „Republika“, Beograd, god. DŽII, br. 246 (1-15. oktobar 2000)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.