Predlog za globalno poboljšanje

Mada iz sačuvanih dokumenata nije izvesno koji narodi su za sebe gradili nacionalne fudbalske stadione (bile su tu, takođe kao i sada, razne saksije od država: Sparta, Atina, Troja, Trakija…).

Ideja AV da se u Beogradu sagradi nacionalni stadion sa filijalama u većim gradovima u Srbiji dočekana je ovacijama, bakljadama i vatrometom (to je bilo onda, ako se sećate, kada su se zlobnici žalili da im ovo slavlje uznemirava kanarice u kavezu). „Neće više naša uspešna nacionalna fudbalska reprezentacija da dočekuje evropske timove na poljančetu i sa krpenjačom.“

Osećajući ukus, puls i logiku SNS arhitekture (koja naginje kao retroantičkom stilu), bio bih slobodan da predložim neke detalje koji bi arhitektonski ulepšali, kao i poboljšali estetiku i kvalitet življenja u Srbiji:

– Stadion bi trebalo graditi na Kalemegdanu, na samoj tvrđavi (uštedelo bi se na temeljima), kako bi u punom kapacitetu i frekventno bila iskorišćena žičara na Ušću, koja bi 24 sata u tom slučaju prevozila putnike.

– Ceo stadion bi trebalo prekriti providnom kupolom od pleksiglasa (ne zbog kiše). Vesić bi trebalo za tu priliku da angažuje poznatog ruskog skulptora, kako bi srednjovekovnim pravoslavnim ornamentima ukrasio ivice ove kupole.

– Izgrađenim specijalnim vazduhovodovima bi trebalo dovoditi čist vazduh sa Kopaonika (ukoliko ga je i tamo još ostalo) i upumpavati ga u kupolu stadiona. Kontrolisati ga, i ukoliko se ustanovi da kvalitet dovođenog vazduha opada, treba ga s vremena na vreme obogaćivati čistim kiseonikom.

– Zatim sledi konkretna realizacija planiranog projekta „Obradujte svoja pluća“, koju bi obavljali SNS odbori na terenu. Preko mesnih zajednica, škola, fakulteta, ustanova, proizvodnih organizacija i fabrika, i uopšte sa svih masovnih okupljanja, pripremio bi se autobuski transport do Ušća, odakle bi se građani prevozili žičarom do stadiona na tvrđavi. Kada se kapaciteti na tribinama popune (još nije izvesno da li bi to bilo 30 ili 50 hiljada sedišta), građani bi mogli da uživaju u seansi čistog vazduha sat ili dva, koliko već struka bude smatrala za potrebno.

– Iz razloga što bi se retko na stadionu igrale utakmice nacionalne reprezentacije, trava bi stajala urolana u posebnim prostorijama, a na terenu bi trebalo zasaditi jovanjičnu industrijsku konoplju. Ona bi u završnoj fazi seanse „Obradujte svoja pluća“ trebalo da se navlaži toplom vodom, mirisi bi se kaloriferima sa toplim vazduhom razvejali ispod cele kupole, pa bi građani sa stadiona izlazili srećni, zadovoljni i nasmejani (što bi trebalo da zabeleže sve televizije sa nacionalnom i lokalnom frekvencijom).

Tom prilikom bi na izlaske iz stadiona trebalo postaviti glasačke kutije sa touch screenom, da bi glasači, blago jovanjično opijeni i srećni, mogli odmah i da glasaju, i to cele godine. To bi takođe omogućilo veliku uštedu, jer šta mislite koliko košta raspisivanje izbora za određeni datum, pa štampanje listića, pa izborne komisije, pa… Uostalom, to bi omogućilo, na osnovu prikupljenih otisaka prstiju na touch screenu, da se utvrdi ko sve nije glasao za ispravnu opciju.

– Kako se celom projektu ne bi zapostavila i monumentalna skulptura Stefana Nemanje, imam predlog da se sitnim prepravkama pridoda, osim estetske i njena upotrebna vrednost. Trebalo bi svuda u krug oko skulpture izbušiti otvore, instalirati cevi sa nisko, pri zemlji postavljenim diznama. Po sistemu fotoćelija odatle bi isticali mlazevi čistog vazduha, a građani koji bi klečali da ga udišu, u isto vreme bi time odavali poštu ovoj monstruozno velikoj skulpturi.

Dakle, kao što se iz mog predloga vidi, on bi doveo do velikih finansijskih ušteda. Zašto bi se bacale pare na nekakve spalionice smeća, kad se za iste pare može obezbediti izgradnja nacionalnog stadiona, arhitektonska originalnost (prvi u svetu sa pleksiglas kupolom), rešavanje zagađenja i intenzivna funkcionalnost (24 sata) žičare na Ušću (a nije važno šta misli Upravni sud, pa valjda je SNS jači).

P. S. A da, zaboravio sam, autobusi koji bi vozili građane, zbog zagađenja bi bili na električni pogon.