Predlog za opoziciju u dve tačke

Pri tom, po običaju, svi imaju svoje uslove i „crvene linije“ preko kojih „ne mogu preći“.

Opozicione stranke i njihova rukovodstva od vajkada teško i neiskreno međusobno sarađuju.

Ovaj put jedni neće sa onima koji su izašli na prethodne parlamentarne izbore, drugi neće sa onima koji imaju ovakav ili onakav program i/ili javno ponašanje, treći neće sa onima koji …

Ima i onih koji „neće ni kako sami hoće“.

Vreme za predizborne pripreme im curi, pa racio nalaže da opozicija mora da promeni svoje ponašanje, jer će u suprotnom doživeti ponovni fijasko zato što nema novca za predizbornu kampanju, a ograničena je suženim i surovim medijskim ambijentom i uverenjima opozicionih činilaca o nekim „sopstvenim političkim mesijanstvima“, kao i željama opozicionih lidera da postanu „ti-to“ umesto Tita.

Ako opozicija stvarno želi da uzme učešće u modelovanju istinski demokratske države i društva, i da bitno utiče na promenu aktuelnog političkog sistema, ona tom poslu, u sadašnjim krajnje nepovoljnim uslovima, treba da pristupi sa više invencije i hrabrosti.

Jer je u vlast neće uvesti ni EU ni SAD, ni Rusija, ni Kina, ni Turska, ni „navijači“.

Jedan od mogućih inovativnih modela mogao bi da se sprovede u dva koraka.

Prvi korak bi započeo dogovorom svih opozicionih političkih stranaka koje su upisane u registar nadležnog državnog organa, a imaju nameru da pomognu u promeni zaparloženog političkog sistema, da predlože po jednog kandidata za predsednika Srbije.

Potom, da njihovo koordinaciono telo sačini oficijalnu listu predsedničkih kandidata i da raspiše opozicione predsedničke predizbore na sličan način kao što se to čini tokom redovnih predsedničkih izbora.

Opozicionim predsedničkim kandidatima bi se ostavila mogućnost da u toku četvoromesečne kampanje po celoj Srbiji, prezentiraju svoje/stranačke programe.

U završnici ovog koraka bi se omogućilo svim zainteresovanim građanima da tajno glasaju za svog kandidata sa predložene liste.

Onaj kandidat koji na tim izborima osvoji najviše glasova bio bi predsednički kandidat cele opozicije.

U toku drugog koraka, koji bi se odvijao paralelno sa prvim, izradio bi se precizan pravilnik koji bi svakoj opozicionoj stranci, do sledećih predsedničkih predizbora, na republičkim, pokrajinskim, gradskim i opštinskim izborima na teritoriji cele Srbije garantovao da će prilikom zajedničkih nastupa, u osvojenim poslaničkim/odborničkim mandatima učestvovati srazmerno procentu koji je osvojio njihov kandidat tokom prethodnih opozicionih predsedničkih predizbora.

Misli li neko da predloženi pristup ne bi pomogao usponu opozicionih stranaka? Ima li neko ko smatra da ne bi bili oduvani večiti predsednici političkih stranaka, i da partije na vlasti neće krenuti tim putem?

Da se politička scena neće brzo i na prirodan način provetriti, i da se srpsko društvo neće na pravi način okrenuti pravnoj državi, demokratiji i razvoju.

Autor je inženjer