Predsedniče, ne kukajte!

Samo što se sada ne čeka serija, već ponovo Vučićev monolog, da ga simpatizeri isprate da vide dokle se stiglo sa „TOLIKO NAM DOBRO IDE DA ME JE SRAMOTA“ izjavama i da ih bude sramota tolikog dobrog, a oni protiv da čuju zbog čega zaista treba da nas je sramota.

Jer, koliko god pričali da je ovakav odnos prema medijima samo hibrid prethodnih vlasti, on je umetnička kreacija. Dramski osvrt na ljude u Srbiji željne da čuju da je nekom teže nego njima.

A Vi, gospodine predsedniče, to dobro znate i još bolje koristite.

Predsednik nam govori da njegov posao nije da mu bude lepo i lako. Nije, slažemo se. Ali Vaš posao gospodine predsedniče nije ni da pričate o Vašem Pavlovljevom refleksu i Vašoj ličnoj averziji prema raznim stranim EU funkcionerima. Niti je Vaš posao da prozivate neke koji sede u beogradskim kafićima, sve i da samo piju pivo i kapućino. Niti je Vaš posao da otvarate oči ovom narodu, jer on zaboga ne zna i nije mogao da se informiše.

Izvinite, gospodine predsedniče, a kako to ovaj narod nije imao priliku da sazna to što ste im preksinoć pojasnili, šta je zapravo Srpska lista dobila u teškom času vaganja između manjeg i većeg zla? Kako, kada se Vaše izjave svakoga dana mogu pratiti na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a i onim lokalnim? Kako, kada se prenosi Vaših obraćanja u celosti repriziraju na Studiu B, Happy televiziji i Pinku? Kako, kada ni u jednim dnevnim novinama osim u Danasu ne možemo da pročitamo necenzurisanu ili po Vas manje pogubnu izjavu nekog neistomišljenika?

Vi stvarno mislite da smo mi ovce za šišanje?

Ovlašćenja predsednika su Ustavom definisana. Na Vama je da svoj posao obavljate, a ne da kukate. Kako Vam nije bilo lako. Na Vama je isto tako da budete spremni da dijalog koji najavljujete zaista i održite. Jer to što znate kojih pet akademika će reći da ste rodoljub, a kojih pet da ste izdajnik nije dovoljno. Jer niste pitali ni civilni sektor, ni mlade, ni opozicione stranke a ni javnost.

Jer ti „junaci od piva i kapućina u Beogradu“ su oni apolitični, oni što ne glasaju. Vi tako ne pitate one koji i ne žele da budu pitani, a one koji Vam se protive nazivate stranim plaćenicima. Ne Vi, ali Vaša mašinerija, poslanici, novinari, funkcioneri.

Ne znamo zaista o kom Vi to ognjištu pričate i deci koja ne treba da ginu, kad i sami znate čiji ste uzdanik bili 90-ih. To se zove licemerje i ne mogu ga oprati i na vaši proevropski zaokreti u ličnosti.

I o kakvom racionalnom pristupu u odnosu sa Kosovom pričate, a deo Vašeg tima je i Miša Vasić. Nismo ga zaboravili. To je onaj zbunjeni momak sa crvenom kravatom koji je tvrdio da radi u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, a ta ista Kancelarija na čelu sa Markom Đurićem, prvo negirala a onda mu uručila otkaz nakon gostovanja u jutarnjem programu.

O kakvom štićenju interesa Srba pričate kad šaljete voz sa naslikanim ikonama na Kosovo, a znate da možete izazvati sukob.

I na posletku, o kakvom Vi to velu tajne sada govorite, posle četiri godine sastančenja u Briselu?

Ne, prosečni građanin Srbije neće čitati Vaših 100 strana izveštaja. On će letimično da baci pogled na Blic, Kurir ili Informer. A tom izveštaju je bilo mesto svake godine u medijima i posle svakog sastanka, a ne mesec dana pre Vaše objave da će dijalog sa KiM-om da se institucionalizuje.

Gospodine predsedniče, to se zove IGRAM PREDSTAVU za narod, EU i moje glasače.

A Vaša je dužnost da radite svoj posao i redovno NAM GOVORITE šta se dešava i na čemu radite. A ne da nas dovodite pred svršene činove.

Ne, nećemo odustati!

Autorka je članica „Protiv Diktature“