Čedomir Petrović Foto: Milovan MilenkovićSa ovakvim obraćanjima Aleksandra Vučića srpskom narodu, u kojima se vraćamo na mesto zločina, ne priznajemo ga, nego ga pravdamo i time se udaljavamo od bilo kakvog mirovnog sporazuma sa Hrvatskom, ništa nam se dobro ne piše.
Dva sporadična napada u Hrvatskoj, na Srbe koji su gledali utakmicu i navijali za Zvezdu, za Vučića predstavljaju opravdanje za srpski egzodus pre trideset godina. Tačnije dvadeset i četiri godine.
Spominjete srpske žrtve iz Prvog i Drugog svetskog rata. Jasenovac. Kordun, Baniju, Liku… Bilo je stravičnih zločina od strane ustaša nad srpskim narodom i danas ta mržnja postoji, najviše zbog politike koju vodite vi i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović. Umesto da smirujete situaciju i vi i ona, samo raspaljujete ono što tinja i može svakog časa da bukne.
Bio sam protiv postavljanja srpske zastave na Kninsku tvrđavu i ubijanja Vukovara i rušenja Dubrovnika. Srbija je po prvi put u svojoj novijoj istoriji vodila osvajački rat. Milošević je govorio da Srbija nije u ratu?! Poginulo je mnogo srpskih civila i vojnika JNA. Još više je poginulo ljudi na hrvatskoj strani. Nijedan hrvatski vojnik nije ušao na teritoriju Srbije.
Ako posle toliko godina, Aleksandre Vučiću, ne priznajete da je na Hrvatsku i njene teritorije izvršena agresija, sa ciljem proširenja teritorije Srbije i odbranom „ugroženih“ Srba, onda ih nemojte više nikada braniti. Odbrana srpskog naroda u Krajini, gde je dotle decenijama živeo zajedno sa hrvatskim narodom, dovela je do egzodusa 250.000 Srba. Sve je to učinjeno iz razloga osvete i pljačke, a nikako iz brige za srpski narod.
Memorandum SANU i njen ratni poklič – Svi Srbi u jednoj državi i sumanuta ideja vašeg bivšeg šefa stranke o liniji Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica, dovela je do toga da hrvatska vojska stane u odbranu svoje zemlje.
Izustite to, ili nešto slično. Veliki deo srpskog naroda nije za mržnju protiv svih svojih suseda.
Ne širite više svoju frustriranost iz radikalskih vremena vladavine. Nešto se valjda promenilo od tada… A možda i nije.
U ovoj zemlji vlada strah. Od rođenja.
Da li će vas proglasiti mrtvorođenom bebom i prodati onima koji imaju sve, ali samo nemaju vas, a mogu vas kupiti, tajnim putevima i kanalima, od babice, preko doktora akušera, direktora bolnice, resornog ministarstva, do onih koji će vas prodati za velike pare.
Vlada strah da li će vas upisati u obdanište, osnovnu školu, gimnaziju ili će primiti ove sa manje bodova, ali sa većim vezama.
Da li ćete dobiti posao na osnovu svojih kvalifikacija ili ćete morati u SNS, čijim članstvom će vam se otvarati sva vrata.
Da li će oni sa lažnim diplomama odgovarati u ovoj zemlji koja je davno zaboravila na pravdu i zakone. Hoće li odgovarati i oni koji su uručili te diplome?
Strahuju da li će im deca doći živa i zdrava kući? Hoće li ih pri prelasku pešačkog prelaza zgaziti neki čika ili teta, mrtvi pijani ili drogirani i biti odmah pušteni kući, zato što će njihov tata platiti život deteta i sprečiti pokretanje krivičnog postupka, preko veza u vlasti i policiji, a takvi ih uvek imaju, ili su i sami vlast?
Strah vlada kod mladih koji će morati u obnovljeni vojni rok. Da li će biti žrtvovani kao srpska mladost na Sremskom frontu ili na nekim novim Košarama, za koje se kurvinski ćutalo i krilo punih dvadeset godina ili će ih streljati njihovi oficiri, predvođeni osobom koja je završila večernju školu vojne obuke za dve nedelje i postala ministar?
Hoćemo li doznati posle dvadeset godina ko je ostavio 16 radnika RTS da budu ubijeni. Vi ste, Vučiću, bili tada ministar informisanja i vi bi to najbolje mogli znati.
Hoće li familija i društvo doznati ko je naredio ubistvo premijera Đinđića, Dade Vujasinović, Ivana Stambolića, Pantića, Ćuruvije…
Otići će i ovo malo dece koje je ostalo u Srbiji. Kupiće kartu One way ticket ili kako bi naši seljaci rekli – Spasavaj se ko može?!
Toliko poltronstva, laži, nemorala, cinkarenja, prodaja duša, nikad Srbija nije imala.
Vi ste onaj koji vedri i oblači. Vi držite sve konce i konopce. Preuzimate svu vlast. Teret je ogroman i odgovornost. Sudbina cele Srbije i svih njenih sedam miliona građanki i građana zavise od vas, vaših ideja, razmišljanja, vašeg raspoloženja.
Delite narod i to nije nikako dobro. Na vašu sreću, a našu nesreću, opozicija je očajna i rasturena. Prava srpska.
Za sadašnju srpsku vlast, opozicija govori da je lopovska, a vlast to isto govori za opoziciju. Ko god da pobedi na izborima, biće to banda lopova. Srpski narod, kako god se okrenuo, dupe mu je otpozadi. Trti ga ko god stigne, a on trpi, trpi i još ga teraju da glasa.
Mi više ne stojimo u mestu, niti šlajfujemo, mi se stropoštavamo na dno planine i nanovo će, po ko zna koji put, srpski narod, kao Sizif, gurati svoje živote i svoju sudbinu prema vrhu.
Ostavimo se izgradnji auto-puteva, mostova, tunela… Imperativ našeg opstanka je izgradnja novog srpskog čoveka i žene. To je dug i mukotrpan posao. Gotovo nemoguć, ali to jedino može izvući Srbiju na vrh Sizifove planine i da tamo ostane.
Novi srpski čovek i žena moraju biti obrazovani, da nauče kulturu ponašanja na javnim mestima, na poslu, u prevozu, u porodici. Da muškarci poštuju žene i žene muškarce, da vole svoju decu i da im nikada ne nanesu nikakvu bol, da nauče kako se održava lična higijena, da nauče da izvan Srbije ima i drugih zemalja i ljudi i da tamo ima i lepših reka i planina i pametnijih i boljih ljudi od nas, da smo mala zemlja i da smo sebe opteretili prošlošću koja nije uvek bila tako svetla, moramo da naučimo da se saginjemo da bi mogli da se ispravimo… I još mnogo toga što bi nas činilo ljudima, onakvim kakvim većina živi na ovoj zemaljskoj kugli.
Izjavili ste da ne čitate dnevni list DANAS. Tu grešite. Veoma kvalitetni tekstovi, sa odličnim karikaturama. Pokrivenost gotovo svih događanja u Beogradu i Srbiji. Važni tekstovi iz sveta. To što vas često pominju i kritikuju i to je dobro. Malo je takvih. Većina koja je za vas dobija ogromne novce. Na vašoj strani je Televizija Pink, od ranog jutra do kasno u noć posvećena je vama i vašim mislima, vašim željama, izjavama i razmišljanjima.
RTS kao najveća medijska kurva prodala vam se za velike pare.
Nemojte da unosite razdor među umetnicima. Ovog puta glumcima. Oni su uvek protiv svake vlasti. Smatraju da je svaka vlast nasilje nad ljudima, pa i vaša. Šaljete vence i telegrame saučešća samo porodicama podobnih umetnika. Ružno.
Nije svako ko vas kritikuje automatski protiv vas. Poistovećujete kritike na vaš račun kao kritike na Srbiju. Vi ste prolazni, a Srbije će uvek biti.
Isuviše ste navikli na poltronstvo, laskanja, na pitanja na koja imate spremne odgovore, na veličanje, na poniznost, na dirigovane aplauze u studijima. Morate polako spoznavati realnost.
Predsednica vlade i ministri postaju potpuno nepotrebni u vašoj vladavini.
Sva svetla su na vama. Jedini ste na pozornici. Odigrava se monodrama. Mi smo nemi posmatrači. Da li ćete izdržati do kraja ili ćete prekinuti predstavu, zavisi od vas, ali i od publike – naroda, koji lagano gubi strpljenje, slušajući stalno ponavljanje jednog te istog teksta koji izgovarate. Toliko obećanja, da narod posustaje u verovanje u njih.
Vaš odnos prema Kosovu je odnos prema srpskom narodu. Po vama, gubitak Srbije na godišnjem nivou za domaću privredu biće nekih 500 miliona evra. Da li je to možda tajni dogovor da se na ovaj način plati ratna odšteta koju Kosovo traži od Srbije. I ko sve ovo plaća? Narod Srbije.
Ulazak Srbije u Evropsku uniju biće onda kada se prizna nezavisnost Kosova i kada Kosovo prizna Srbiju.
Autor je dramski umetnik
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
