Predsedniče, zašto ste nervozni?

Nije sagovornik bio nervozan, već je to bio Vučićev ustaljeni manevar da skrene temu i da „protivničku“ stranu navede da se brani i objašnjava, iako nema zašta.

To njegovo omiljeno pitanje u gotovo zaboravljenim političkim debatama ovih dana možemo postaviti upravo njemu, predsedniku Srbije, koji je sve više nervozan i to svoje stanje duha više ne može da kontroliše i sakrije. Otvorenu netrpeljivost prema novinarima koji nisu režimski pokazuje do te mere da čak pokušava da ih prevaspitava. Poručuje da ga ne prekidaju u izlaganju (od 40 minuta) i ne dozvoljava im da mu postave pitanje. Pa onda kaže – Neću na N1. Zato što sam ja tako odlučio! Što je, složićete se, prilično drugačije od dosadašnje mantre „Nikada nisam bio na N1“. Prosečan gledalac Pinka bi na to sa pravom zaključio da ga nikad nisu ni zvali. A jesu, kao što ga zove i Danas, i NIN, i Vreme… Ali on više voli da odgovara na pitanja raznih Barbara.

Predsednikova nervoza ogleda se i u konstantnom etiketiranju lidera opozicije da su „fašisti, lopovi i tajkuni“. Malo mu je što to sam izgovara, već je na ulice Beograda poslao i kombi koji je sa razglasa emitovao najpogrdnije reči o njima.

Neko ko se stalno hvali kako je hrabar i pošten, a pritom je predsednik Srbije, ne bi trebalo na ovakav način da ponižava svoje građane i da ih etiketira. Na stranu što time krši Ustav. Glupo je, i opasno.