Šta još da očekujemo od predsednika Srbije Tomislava Nikolića, šta još treba da kaže ili učini da bismo shvatili koliko je štete svojim brojnim, neprimerenim izjavama i nezgrapnim potezima od početka mandata donedavno u Kragujevcu, naneto instituciji predsednika, ugledu države i Vladi koju navodno podržava? Pošto je na otvaranju Centra izvrsnosti izrazio očekivanje da će ta Banka matičnih ćelija „sačuvati najbitnije i najlepše karakteristike srpskog naroda“, pomolio se da ono „što čovek započ(n)e, nek Bog ne ospori“ i založio za to da se „Deca… rađaju ovde, sa srpskim genetskim materijalom, sa srpskim kodom, srpskom prošlošću i srpskom budućnošću“
Iako, izvesno, svestan da ni sa diplomom, osporavanom u javnosti, nema ozbiljne veze sa naukom („ginekolozi su stručnjaci za žene“ i dr), predsednik se upuštao u otvaranje stručnih i naučnih skupova ne samo iz oblasti medicine i genetike izazivajući ozbiljne i tužno humorne kritike na koje se ni on ni njegov savetnički tim nisu obazirali. Otuda i ovaj dosad najteži gaf predsednika, koji je izazvao brojne i ozbiljne kritike. Iako i sam čuvar Ustava, on se o njega ozbiljno ogrešio: zanemario je činjenicu da je Srbija „država srpskog naroda i građana…“ i uvredio trećinu sugrađana drugačije nacionalne, verske i jezičke pripadnosti i umanjio značaj Centra u otvaranju. Potpuno je neprihvatljiv deo izjave o „srpskom genetskom kodu“, dakle o prebrojavanju krvnih zrnaca, na čemu je bila zasnovana teorija o zatiranju, pored Jevreja, Roma i pripadnika tog istog srpskog naroda u prošlosti.
Treba li podsećati na bezbroj drugih gafova u spoljnopoltiičkim izjavama, najčešće u odnosu na najbliže susede i uz, neretke, nezgrapne (o žutim ljudima) i neistinite izjave o kontaktima (četiri sata sa predsednikom Obamom, jednosatni razgovor sa Ivom Josipovićem kod britanske kraljice, razgovor u Braziliji sa premijerom Milanovićem koji, prema demantiju iz Zagreba, uopšte nije bio tamo). Ne može se izbeći pitanje da li je, i koliko je predsednik Republike uopšte obavešten o posledicama i reakcijama na takvo ponašanje, kao i kakva je uloga njegovih savetnika u planiranju i detaljnim pripremama za takve akcije, kako radi sopstvenog, integriteta institucije i položaja i ugleda zemlje. Njegovo sekundiranje izjavama premijera o najboljoj spoljnoj politici i najjačem međunarodnom položaju posle Tita, kao i o do sada najboljim odnosima sa zemljama u regionu predstavlja najbolji odgovor na to pitanje. Nema, nažalost, ni jedne susedne, bivše jugoslovenske republike, koju nepromišljenim, uvredljivim izjavama, mešanjem u njihove unutrašnje stvari, nije iritirao izazivajući njihovo reagovanje i time dodatno urušavao odnose koji i zbog odsustva ozbiljnosti, strategije i kontinuiteta spoljne politike, stalno traže resetovanje. Javno je, i preko saopštenja Kabineta, optuživao strane goste da su lagali ovdašnju javnost o sadržaju razgovora sa predsednikom. Uz to, zanemarujući diplomatsku praksu i običaje, davao je izjave u neskladu sa, kako tako utvrđenom spoljnom politikom zemlje, i kritički se, bez očekivane uzdržanosti, izražavao o inostranim gostima u zvaničnoj poseti od kojih su neki reagovali još u toku boravka u Beogradu.
Neodmerene su izjave i o odnosima sa Rusijom, „majkom“ (Srbije?) uz neprihvatljivu snishodljivost, loša su poruka domaćoj i inostranoj javnosti o spoljnoj politici Srbije uz pitanje ko je utvrđuje i kako sprovodi, izazivajući sumnju kod značajnih partnera.
Autor je član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
