„Jednom je“- piše Svetonije – „neko skinuo glavu sa Avgustovog kipa, da gore postavi nečiju drugu“. Ne bih se bunio da taj neko postavi glavu predsednika Vučića na 700.000 kipova, u nadi da će ti kipovi konačno početi da misle. Jer, mučno je i tužno bilo gledati Vršački breg u plamenu, a još mučnije zbunjena lica gradonačelnice Vršca i njenih saradnika, koje je požar očigledno zatekao.
Gradska uprava Vršca u svom sastavu, bar na papiru, ima Odeljenje za vanredne situacije, komunalne i inspekcijske poslove. Ono u svom redovnom obavljanju posla očigledno nije razmatralo planove za slučaj požara, poplave, zemljotresa, snabdevanja, zbrinjavanja i evakuacije, mada je lično Predsednik na svojoj konferenciji za medije u martu 2020. najavivši lokdaun i pandemiju, izjavio „da je Srbija od večeras u ratu“. Mir još uvek nije proglasio.
Da bude još teže, odskora je Evropa pored biološkog i u oružanom ratu, a ratni sukobi vode se na udaljenosti kraćoj od 1000km severoistočno od Vršca i granične linije.
Što ne dotiče lokalnu upravu čija neodgovornost prelazi krajnje granice javašluka, čime neposredno ugrožava živote i imovinu građana Vršca, ali i njegov dragoceni biljni i životinjski svet.
Ako bih težio da se ovo pitanje svestrano raspravi, morao bih da upitam da li su licu mesta pristupili dežurni javni tužilac i dežurni istražni sudija. I, ako nisu, zašto nisu.
Kao građanina čudi me i izostanak televizijskog obraćanja gradonačelnice, umesto koje izjavu za medije daje ministar policije. I mada ne shvatam čemu lično prisustvo ministra, priznajem da je izjava korektna.
Stoga je razložno zahtevati da predsednik Vučić kao predsednik SNS sugeriše da se raspusti ova gradska uprava, ukoliko već ona sama ne nađe za potrebno da iz moralnih razloga podnese ostavke.
Vršac se duže od decenije suočava sa ozbiljnim problemima. Rezultat je između ostalog, masovna emigracija, povećana smrtnost, povećana stopa kriminaliteta i opšta nesigurnost. Vršac je, takođe, verovatno jedini grad na svetu kome usred svetske nestašice žita kompanija „Gradska pekara“ iznenada završi u stečaju. Da podsetim da grad u svom ataru ima 56 hiljada hektara oranica.
O spornim privatizacijama, kao što je privatizacija „Vršačkih vinograda“, rečeno je mnogo, ali nije rečeno sve.
Potrebni su vanredni lokalni izbori u Vršcu da bi se gradska uprava reformisala i reorganizovala, a sporne privatizacije njenom odlučnom inicijativom preispitale.
Na kraju, pošto i sam živim na Bregu, svedočim iz prve ruke da su vatrogasci iz Vršca i susednih opština, Bele Crkve i Plandišta, podneli nemerljivu žrtvu. Oskudno opremljeni, ali požrtvovani, cenu svoje hrabrosti samo oni znaju Poslovično, ne žalimo ljudske resurse.
Autor je bivši član UO Vršačkih vinograda AD u restrukturiranju
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.