foto EPA-EFE/SARAH YENESELAko je cilj rezolucije o Srebrenici bio napad na Srbiju, onda rezolucija nije postigla cilj. U Srbiji, međutim, ne misle svi tako. Ipak, dobio ili izgubio, Vučić je napadnut. Ako se odbranio danas, ne znači da će pobediti i sutra.
Šta poraz Vučića znači za Srbiju, sudeći po medijima? Usporavanje privrednog razvoja, krah velikih projekata, povlačenje strateških partnera, ubrzanje separatističkih tendencija, zatvaranje i blokadu Srbije.
BDP, u kome više od 60 odsto učestvuju prihodi mikro, malih i srednjih preduzeća gubi dodatna finansijska sredstva, a proces privlačenja stranih investicija biva suspendovan ili okončan.
Ugroženost penzionog fonda je neminovnost, kao i diktirani unutrašnji politički konflikt sa ciljem da se izazove politička nestabilnost i otvaranje „severnog pitanja“ kao protivteže secesiji Kosova.
Ugrožena je i Republika Srpska, koja tako gubi jedini oslonac.
„Srbija je mala zemlja, okružena istorijskim neprijateljima, finansijski potpuno zavisna od Zapada“, ocena je ruskih medija.
„Srbija je genocidna država“, stav je „kolektivnog zapada“.
„Predsednik Srbije ne govori istinu“ nedolično se obraća predsedavajuća SB UN, ambasadorka Malte, samo dan nakon što je isti taj predsednik zamoljen da Srbija primi njen akreditiv. Tako misli i govori svet o nama.
Zašto, ako se veličina zemlje ne meri njenom geografskom veličinom, već veličinom njenog dela, zašto, ako ta zemlja daje i drži do iskrenog prijateljstva, zašto, ako raspolaže privrednim resursima dovoljnim da prehrani i sebe i trećinu Evrope.
I šta u takvim okolnostima mogu da čine i učine građani Srbije?
Da izađu na izbore i potvrde političku zrelost i svest o razumevanju istorijskih procesa kojima svedočimo.
A šta mora da učini predsednik Srbije? Korak unatrag.
Da bi preskočio provaliju svih kritičnih i kriznih procesa, predsednik mora da se vrati na početak. Ako napred iznete ocene medija nisu naša sudbina, predsednik mora da inicira reviziju privatizacije društvenih preduzeća.
I to počevši od Zajma za Srbiju iz 1989.
Zašto?
Zato što je osnovni cilj tog zajma bio finansijski preporod Kosova.
Do danas je nepoznato da li je zajam ispunio svrhu. Ako jeste, Srbija je u toj svojoj pokrajini vlasnik industrijskog kapitala u iznosu od oko dve milijarde dolara.
Što je čini najvećim akcionarom i uknjiženim faktičkim vlasnikom kosovske privrede.
Srbija ne sme da bude finansijski zavisna i nije Srbija zemlja koja je samo puki posmatrač i potrošač.
Na predsedniku je da uskladi ravnotežu između političke stabilnosti i ekonomske zavisnosti, i obrnuto.
To je i njegova ustavna obaveza sadržana u čl. 87 Ustava: ovlašćen je da čuva imovinu Republike Srbije.
Autor je pravnik iz Vršca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
