Predsednik Poljske: Godišnjica donošenja prvog poljskog ustava treba da bude praznik za celu Evropu

U radosnom prolećnom raspoloženju proslavljamo veliki nacionalni praznik u Poljskoj, čija geneza datira iz 18. veka. Reč je o obeležavanju ustava donesenog 3. maja 1791. godine, poznatog kao Vladin akt ili Trećemajski ustav.

To je bio prvi savremeni ustav u Evropi, a drugi u svetu – epohalno zakonodavno delo.

Usvajanje ovog značajnog akta od strane Velikog sejma poljsko-litvanskog komonvelta, koji je raspravljao u Varšavi, imalo je dimenziju istorijske prekretnice.

Nasleđe Trećemajskog ustava, sistemsku misao  koju sadrži, kao i demokratska poruka o slobodi, izuzetno su važan deo evropske pravne tekovine.

Stoga 230. godišnjica donošenja ovog ustava, koja se proslavlja ove godine, treba da bude inspirativan praznik za celu modernu Evropu.

Veliki ustavni akti često su rezultat političke ili kulturne prekretnice, plod pažljivog promišljanja o svetlim i tamnim stranama dosadašnje istorije.

Međutim, umeće je da se nešto mudro popravi, a ne potpuno uništi, vodeći se utopijskim razmišljanjem, odvojenim od stvarnosti istorije.

Novi poredak ne može da se proizvoljno odredi na papiru; mora biti izveden iz istinskih ljudskih iskustava, želja i težnji.

Primer uspešne kombinacije vizije i realizma je prvi američki ustav na svetu, koji je odgovor na izazove istorije.

Autori Trećemajskog ustava iz 1791. godine takođe su svoje reformske planove povezali sa specifičnom političkom i socijalnom situacijom. Ustav je postao dobro odabrani lek za krizu koja je zahvatila tadašnju Republiku Poljsku.

Osnovni zakon trebao je da ojača i slobodu građana i njihova prava, kao i vladavinu i stabilnost države. Trebalo je da državnom organizmu pruži snagu da bude nezavisan i da se efikasno suprotstavi neprijateljskim akcijama susednih sila koje su želele da dominiraju Republikom Poljskom i, na kraju, opljačkaju njenu teritoriju.

Nije slučajno što su Rusija carice Katarine II i Prusija kralja Frederika II izvukli negativnu sliku o Poljacima u međunarodnom prostoru, predstavljajući ih nesposobnima za samoopredjeljenje i efikasno upravljanje.

Trećemajski ustav je svedočio suprotno; da iz srednje i istočne Evrope, iz Republike poljskog Orla i litvanskog Pogonja, koji je zajednički dom mnogih naroda i kultura, dolaze moderna – istovremeno vizionarska, zdravorazumska i pionirska rešenja.

Današnji jubilej usvajanja Trećemajskog ustava takođe je prilika za podsećanje na celu slavnu sistemsku tradiciju bivše Republike Poljske – tradiciju vladavine prava, demokratije i parlamentarizma.

To je važan deo našeg identiteta. Vredi  znati da bogate republikanske tradicije u Poljskoj, inspirisane dostignućima starog Rima i Grčke, datiraju iz 14. veka.

Poljska plemićka privilegija neminem captivabimus („nećemo nikoga zatvoriti bez sudske presude“) iz 1430. godine daleko ispred engleskog Habeas Corpus Act iz 1679. Zakon Sejma nihil novi sine communi consensu („ništa novo bez zajedničkog pristanka“) – zabranjuje monarsima da uvodeći zakone koje parlament nije odobrio – datira iz 1505.

Od 1573. godine kralja je na opštim izborima biralo čitavo plemstvo, čineći oko 10 posto stanovništva.

Akt Varšavske konfederacije iz 1573. i dalje se smatra spomenikom verske tolerancije.

Samo osnivanje Republike Oba Naroda 1569. godine – zajedničke države Poljaka i Litvanaca, osnovane na dobrovoljnoj osnovi, ravnopravne unije – bio je fenomen u Evropi toga doba, koji se danas može smatrati prototipom današnje Evropske unije.

Trećemajski ustav – pretvarajući Republiku Poljsku iz 18. veka u ustavnu monarhiju zasnovanu na vladavini trodimenzionalne vlasti, garantujući građanima pravnu zaštitu – bio je dosledan razvoj naših dostignuća.

Takođe je vredno naglasiti da je ova značajna, inovativna ustavna reforma bila rezultat političkog procesa, a ne oružane revolucije i krvave represije nad čitavim  društvenim klasama.

Glavna ustavna misao bila je ideja građanske zajednice: „Živeo dragi kralj! Živeo Sejm, živeo Narod, živele sve države!”.

Ovaj istorijski čin nepresušan je izvor dubokog ponosa za nas.

Neprijatelji slobode prepoznali su da im moderni, slobodni Trećemajski ustav predstavlja pretnju.

Apsolutistička carska Rusija, uz podršku Pruske, pokrenula je rat za ustav i učinila sve da uništi njegovo nasleđe. Ali delo Trećemajskog ustava je opstalo.

Sećanje na revolucionarnu reformu sistema, mlaz misli i duha zapisao se u svest generacija; ustanak, čiji je cilj bio spasonosna modernizacija, pozivajući se na najviše univerzalne vrednosti.

Nasleđe Trećemajskog ustava sastavni je deo najvećeg evropskog nasleđa. Nije slučajno što je tokom proslave 50. godišnjice Rimskih ugovora Trećemajski ustav naveden kao „jedan od prvih izvora ideje o Evropskoj uniji“.

Uveren sam da i danas možemo da se oslonimo na ideološke pretpostavke i nasleđe majskog ustava – takođe uzimajući u obzir dalji oblik evropskih integracija i moguće buduće izmene i dopune evropskih ugovora.

Načelo sadržano u Trećemajskom ustavu trebalo bi da bude neprestano nadahnjujuće: „Sva moć ljudskog društva dolazi iz volje nacije“.

Deficit demokratije, nesavršena artikulacija građanske zastupljenosti u upravljanju odlukama Evropske unije –  jedan je od naših najvažnijih zajedničkih izazova (zanimljivo je da se napetost između potrebe za praktikovanjem demokratije i meritokratije takođe nalazi u odredbama majskog ustava).

I on je takođe tražio načine za pomirenje tradicije sa modernošću – uostalom, to je bila kombinacija prosvetiteljskih ideja sa kultivisanjem hrišćanskih vrednosti, prepoznatih kao temelj jedinstva Evrope.

Treba naglasiti da se Vladin zakon iz 1791. godine vodio načelima koja uvek tretiramo kao temelje evropske civilizacije i evropskog poretka: poštovanje ljudskog dostojanstva, slobode, jednakosti i solidarnosti. To su naznake aksiološkog kompasa koji nikada ne možemo izgubiti iz vidnog polja.

Zbog toga delim sa vama veliki ponos i radost povodom 230. godišnjice usvajanja Trećemajskog ustava.

To je veliki praznik za Poljake i Litvance, za sve narode Centralne i Istočne Evrope, koji su stvorili nasleđe bivše Poljske Republike; to je i naš zajednički evropski praznik.

Neka bude inspiracija za izgradnju još bolje, integrisane Evrope. Neka bude, kao u starim pesmama, „majska zora“.

Autor je predsednik Poljske.

Tekst je istovremeno objavljen sa poljskim mesečnikom „Sve što je najvažnije“ (Wszystko Co Najważniejsze) u sklopu projekta sa Institutom za nacionalno seećanje i KGHM.