Predsednik Vučić kao da ne zna šta je to metafora a šta istinski problem

U Srbiji studenti su obeležili masovne proteste „Srbija protiv nasilja“; posle duže vremena oni su ti koji nose baklju slobode za razliku od nekadašnje apatije i nezainteresovanosti.

Slično je bilo i tokom protesta 1996/97, kada je posle velikih demostracija režim Slobodana Miloševića priznao izbornu krađu, a studenti bili protiv policijskih kordona. Takođe, ovim protestima priključili su se i njihovi profesori: više od dve hiljade univerzitetskih profesora i naučnih istraživača javno je podržalo proteste.

Vučićeva vlast ne bira sredstva protiv toga, pa se posle glumaca, režisera, novinara i drugih javnih ličnosti okomila na profesora Milorada Jovanovića, koji je govorio na protestu u Beogradu.

Nepojmljivo da neko ko je završio Pravni fakultet u Beogradu, a ulizice ga proglasili „najboljim studentom u istoriji ovog fakulteta“, uzgred sa prosekom oko 9,50 ali za šest godina studiranja, spočitava Mići Jovanoviću i njegovu muzičku prošlost. Tih devedesetih godina Šabac je imao značajnu rok scenu gde su žarili i palili: Goblini, Čuvaj bližnjeg svog, Ništa ali logopedi…

Upravo u ovom bendu Mića Jovanović je pevao o slici koju je svet imao o Srbima, a bili su najomraženiji zbog ratova u kojima Srbija zvanično „nije učestvovala“. Srbi u paravojnim jedinicama kao i oni u zvaničnim bili su česti junaci kriminalnih romana i na filmu, pa tako Robert de Niro u jednoj sceni razrušenog američkog predgrađa pokazuje: „Ovde kao da su Srbi prošli!“ No, kao po pravilu „čiste zamene teza“ predsednik Vučić kao da ne zna šta je to metafora a šta istinski problem.

Mića Jovanović predaje Ustavno pravo, i gle čuda: predsednik države koji se zakleo i na Ustavu i na Miroslavljevom jevanđelju krši taj Ustav svakodnevno. A nije da ne zna, jer i većina srednjoškolaca upoznata je sa Ustavom. Za razliku od lažnih akademaca, koji nikada nisu ni držali do akademske čestitosti, naprednjački doktori nauka, masteri i ini do diploma dolaze na sasvim kriminalan način. Počev od master diplome bivšeg predsednika države Tomislava Nikolića, tu je i bivši ministar policije i odbrane Nebojša Stefanović, ministar finansija Siniša Mali…

Ozbiljna država i društvo počiva na obrazovanju, i zato studenti i njihovi profesori ne samo da brane osnovna građanska prava, nego i pravo na budućnost. I upravo su protesti u najvećim srpskim gradovima: Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu pokazali svoj načajan kao univerzitetski gradovi. Studenti još od Bolonje, Sorbone, Kembriža, Oksforda… do današnjih univerziteta brane univerzalnost u svetu kao i dalji opstanak ove planete uveliko ogrezle u ratove i ekološku kataklizmu.

Uzgred rečeno, lipe u Poljskoj i Srednjoj Evropi cvetaju u julu, a kod nas u junu.

Autor je novinar iz Šapca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.