Predsednik za nepismene

LJudi moji, shvatate li vi čime se bavi predsednik, koji navodno ne može da jede i spava zbog brige o nama i državi, kad između čestih putovanja po inostranstvu na kratko svrati u Srbiju. Izračunava i saopštava nam do u decimalu koliko je ko imao a kolika će mu primanja od sada biti kad on odobri. Taj čovek koji boluje od manije veličine, verovatno ovako razmišlja: Kakav Parlament, kakva Vlada, kakvi sudovi, kakva demokratija, na ovim prostorima gde je pola stanovništva nepismeno? To su prevaziđene, zastarele i propale institucije. Ja ću kao student generacije Pravnog fakulteta, uraditi sve te poslove sam, i brže i bolje od njih.

Do takvog pravnog i političkog apsurda smo došli, jer su i oni kratki periodi pokušaja uspostavljanja kakve takve demokratije išli na ruku kvazi nacionalistima, primitivnima, pokvarenjacima, lažovima i lopovima. Srbija već trideset godina od propasti komunizma gori pod vulkanom primitivizma koji je aktivirao čovek bez razuma, knjiški obrazovan moljac i ratni zločinac Vojislav Šešelj. Zapravo taj PPLL svet vlada Srbijom od pamtiveka. Srbija nikada nije imala niti poznavala institucije demokratije. Nije imala niti poznavala instituciju slobode. Nikada zakoni nisu poštovani već se krše ili zaobilaze. Voleo bih da mi predsednik, ako je ikad pri zdravoj pameti, objasni po kom to zakonu on meni i svim građanima određuje i uređuje mesečna primanja? Gde piše da je to njegov posao? Sve ustavom propisane institucije države pretvorio je u organe sopstvene volje. Znači ukrao nam je državu. A kada se država ukrade, sve postaje laž, prevara i lopovluk. Izvor svake njegove akcije, sve ono što pokreće njega i njegove klimoglave koalicione epigone, jeste isključivo lični i partijski novčani interes. Oni to više i ne kriju. Ministri Mali, Udovičić, Vulin i njihove afere najbolji su dokaz.

Imamo predsednika za koga je demokratija biznis projekat bez ikakvog političkog programa, još manje ideologije. A najmanje morala. On je državu pretvorio u sredstvo preraspodele onoga što se ima a ne proizvodnje novih dobara. Preraspodelu mogu da rade njegovi prijatelji Arapi jer imaju naftu i zlato, a jedino što nama može pomoći jeste znanje. A kako steći znanje sa predsednikovih milosrdnih 30.000 dinara mesečnih primanja.

Od Francuske buržoaske revolucije postoji jedan nepisani zakon koji je jači od svih pisanih. To je zakon razuma. Taj zakon traži istu slobodu i ista prava za sve ljude i ne može niko davati slobodu jednima a zabranjivati ili je otimati drugima. Licemerju našeg upravnika zemljoradničke zadruge nema kraja, jer i posle šest godina apsolutne vladavine, on za sve što ne valja u Srbiji, optužuje vlast DOS-a, odnosno sve nas koji smo svojim glasovima doveli DOS na vlast. U isto vreme, međutim, u njegovoj vladi sedi šest ministara dosovaca, a samo trojica njegovih presvučenih radikala.

Za sve ovo i još mnogo gore napisano u Danasu i još nekim novinama, Srbija je slepa, gluva i nema. I zato su vlastodršci pomahnitali. Jer briga primitivce, pokvarenjake, lažove i lopove, zato što neko piše ili govori o njima sve najgore. Šta još treba da urade da bi se shvatilo da oni nisu političari? Oni su, kako lepo reče Dušan Petričić, družina drumskih razbojnika, lopovska banda koja hara Srbijom i koju nema ko da zaustavi.

Mladi, lepi i pametni Srbi pobegli su od razbojnika glavom bez obzira, a mi koji smo ostali, preskačemo život. Pretvorili smo se u stado koje čeka da nas razbojnici unište, ili da se posvađaju oko plena i međusobno istrebe.

Tako će najverovatnije i biti. Nažalost, mnogi od nas neće doživeti taj trenutak, kad cunami današnjih obožavalaca, krene na vođu bande, sve urlajući kao hor đavola iz prošlosti: „Šta imamo mi sa tobom?“

Autor je novinar